Украјина платила руски гас специјалном валутом ММФ-а

КИЈЕВ - Украјина је данас платила Русији за гас испоручен у октобру, изјавила је премијерка Украјине Јулија Тимошенко, а Прес служба украјинског председника Виктора Јушченка је прецизирала да је дуг за октобар од 500 милиона долара исплаћен специјалним правима вучења Међународног монетарног фонда, пренео је Ројтерс.

Према споразуму "Нафтогаса" и "Гаспрома", украјинска компанија је била обавезна да испоручени гас плати најкасније до 7. у наредном месецу, што значи да је данас био крајњи рок за плаћање октобарских испорука.

Довољно гаса у складиштима Украјине

Одлуком на самиту 20 индустријски најразвијенијих земаља света и држава са привредама у наглом успону (Г20), одржаном у априлу у Лондону, ММФ је ове године емитовао специјалних права вучења у висини еквивалентној 250 милијарди долара, којима су попуњене девизне резерве земаља чланица Фонда у две транше - 28. августа и 9. септембра.

Портпарол Европска комисије је данас изјавио да је Украјина обавестила Комисију да у својим складиштима има 25 милијарди кубних метара гаса, што би требало да буде довољно да се спречи прекид испорука европским потрошачима током зиме.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Баросо позвао је у четвртак украјинског председника Виктора Јушченка да спречи свако одлагање плаћања руског гаса које би могло да погоди грађане Европске уније.

Руски гас учествује са 20 одсто у укупној потрошњи гаса у ЕУ, од чега се 80 одсто транспортује преко територије Украјине.

Почетком године због несугласица између руске и украјинске стране, гас из Русије није стизао потрошачима у Европи две недеље, и поједини аналитичари процењивали су да би и овог пута могла да наступи нова криза на релацији Москва-Кијев а да би украјински политичари могли поново да почну са међусобним оптужбама.

Москва по уговору може да у случају неплаћања захтева стотпостотни аванс за будуће испоруке горива, а Украјини је "над главом" због неиспуњавања уговора висила и примена санкција од седам милијарди долара.

Уз позивање Кијева да испуњава све уговорне обавезе везане за гас, у септембру су се руски премијер Владимир Путин и Тимошенкова договорили да ће украјинска страна плаћати само гас који реално употреби.

Председник Украјине Виктор Јушченко је, међутим, наставио да понавља да договори које је са Путином јануара ове године у Москви потписала његов опонент на изборима за будућег шефа државе 17. јануара 2010. године не одговарају националним интересима и да треба да буду ревидирани.

"То су договори који нас чине колонијом, и то не само у енергетском и економском, него и на политичком плану", оптужује Тимошенкову украјински председник, који је незадовољан и ценом коју је Кијев одредио Русији за транзит гаса преко своје територије.

Тимошенкова одржала митинг у епидемији грипа

Изборна кампања у Украјини се подударила и са епидемијом грипа, током које је до данас потврђено обољевање 32 особе од новог пандемијског грипа А (Х1Н1), а 14 од њих умрло.

Укупно је од грипа и акутних респираторних инфекција оболело близу 763.000 хиљаде, а директор одељења за заштиту здравља у Министарству за ванредне ситуације Алексеј Громазин изнео је прогнозу специјалиста да био око 60 одсто становништва могло да оболи од вируса новог грипа.

Талас грипа тако је постао и политичко питање.

Један за другим председнички кандидати су отказивали масовна окупљања, а ради дочека на аеродрому прве партије вакцина против новог грипа упутила се и Тимошенкова и представник Јушченка - како се сматра, с циљем да искористе повољности високих функција у кампањи.

Конкуренти премијерке - Јушченко и лидер највеће опозиционе Партије региона Виктор Јанукович, убрзо потом су критиковали Тимошенкову зато што је 24. октобра одржала у Кијеву митинг на којем је истакла кандидатуру за будућег председника, иако су већ били потврђени први смртни случајеви од вируса новог грипа.

"Прво и најефикасније средство превентиве је не допуштати окупљања људи. Игноришући тај принцип, у Кијев су допремљене стотине, хиљаде људи из разних региона, и из области где је извор епидемије и из области где није било знакова заразе", рекао је председник, додајући да је то веома повећало ризик ширења инфекције.

За сада победу односи Тимошенкова

С друге стране, Тимошенкова тврди да присталице Јушченка покушавају да саботирају њен рад.

Приликом недавног сусрета са губернаторима о последицама епидемије, после оптужбе челника Полтавске области Валерија Асадчева да шири панику, одговорила је, према руским медијима, да је Асадчев добио задатак од Јушченка да "разбија рад" на борби против грипа.

За то време, низ парламентараца поручује да ће владина уредба о забрани масовних окупљања током епидемије представља фактички онемогућавање предизборне кампање и траже њено укидање, што се у блоку Тимошенкове одбацује.

Анкете, објављиване у руским медијима уочи званичног почетка кампање, показују да у политичком сучељавању са председником за сада победу односи Тимошенкова, мада и она има мању подршку од лидера опозиције.

Тако би, према анкети украјинског огранка „Групе рисерч енд брендинг" с почетка октобра, за Јануковича у првој декади тог месеца гласало 30,2 одсто бирача а за Тимошенкову 18,5 одсто, док би и у евентуалном другом кругу међу њима опозициони лидер освојио више гласова - 45,7 одсто, а актуелна премијерка 31,9 одсто гласова бирача.