Уједињена Европа на свом почетку или крају?

Да ли се Европа уједињује или раздваја? Одговор на ово питање покушали су да нађу учесници годишње конференције вашингтонског истраживачког института Брукингс, која је ових дана одржана под насловом "Од Лисабонског споразума до грчке кризе: да ли је уједињена Европа на свом почетку или крају?"

На скупу је учествовало десетак углавном европских експерата за Европску унију, а једна од главних тема било је даље проширење Европске уније.

Први учесник на панелу о тој теми био је Иван Крастев, председавајући управног одбора Центра за либералну стратегију у Софији и члан одбора Европског савета за спољнополитичке односе.

Своје излагање почео је балканским вицем о оптимисти и песимисти - кад је реч о проширењу Уније:

"Песимиста је онај који верује да ће Албанија постати чланица ЕУ када Турска буде председавајућа; оптимиста је онај који верује да ће Турска постати чланица када Албанија буде председавајућа. Ово сам испричао да бих илустровао како у овом тренутку балканске земље не брину шта треба да чине да би постале чланице, него брину да ли ће икада бити примљене у европски блок"...

Крастев је оценио да би застој у даљем проширењу ЕУ негативно утицао на даље трансформацију и реформе у земљама које желе да се придруже Унији.

"На подручју Балкана не постоји уобичајени процес изградње државе. Све су те заједнице започеле реформе које су утемељене на начелима Европске уније. Иза таквих напора стајала је нада учлањења у Европску унију. Ускраћивањем те могућности, одузео би се и мотив за спровођење даљих реформи", уверен је Крастев.

Мајкл Ли, генерални директор за проширење у Европској комисији, сложио се да је посебно јавност старијих европских земаља засићена апсорбовањем нових чланица. Међутим, како преноси "Глас Америке", он је предложио решење.

"Мислим да је најважније тим земљама показати, као што је то случај са Хрватском, да је перспектива придруживања стварна и да ће земље које испуне потребне критеријуме стварно моћи да се придруже. Мислим да је веома важно да земље осете бенефиције током читавог процеса спровођења реформи за учлањење. То је, на пример, врло успешно учињено либерализацијом визног режима за три земље Западног Балкана. Све три су у рекордном времену испуниле услове ради стицања права слободног кретања. Предложили смо да Босна и Албанија добију исти безвизни режим до краја године", рекао је Мајкл Ли.

По речима Мари Мендрас, задужене за планирање политике у француском министарству иностраних послова, ЕУ са тешкоћом одређује своју улогу у свету.

"Европа треба да дефинише своју улогу у глобализованом свету који се веома брзо мења са великим бројем потпуно нових одлика. Међутим, 27 земаља европског блока и даље следе појединачне националне политике, како на унутрашњем тако и на спољном плану. То ће тако остати још низ година. Јер, суштина постојања Уније је налажење што јачег консензуса, односно политике око које се све чланице могу сложити, али и могућност да свака земља сачува сопствени идентитет, промовише своје регионалне интересе и сачува своја савезништва", оценила је Мари Мендрас.

Мада тренутно постоји "замор" у погледу даље експанзије, ЕУ себе види као територију без тврдих граница, каже Мендрасова.

Међутим, све земље које буду следиле европске, односно универзалне стандарде, могу се надати чланству или другим чврстим везама са европским блоком" - закључила је ла је висока званичница Ке д'Орсеја.