Lat
Hu
11. мај - Вазнесење Господње - СПАСОВДАН; СВ. ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ; св Никодим Српски
Марија Помоћница, Винко, Сузана, Шимун Ст.
3. Реџеб 1433. - Лејлетур-регаиб
3. Сиван 5772.
У земљама Западног Балкана нема рецесије
БЕРЛИН - У земљама Западног Балкана ће привредни раст у 2009. години бити успорен, али неће доћи до рецесије каква прети или је већ захватила земље Западне Европе, оценио је Кирк Милднер, опуномоћеник за Југоисточну Европу немачке Кредитне банке за обнову.
У разговору са дописницима медија из региона у Берлину, Милднер је подсетио да се "модел раста земаља Југоисточне Европе јако заснивао на увозу капитала, инвестицијама и иностраном финансирању кредита".
Додао је да "кредитно финансирање у наредној години, због светске финансијске кризе, неће више бити на располагању у мери као до сада". Зато ће у 2009. "и у земљама западног Балкана привредни раст бити битно мањи, а банке неће моћи у обиму као до сада да кредитима снабдевају ни привреду ни приватна домаћинства".
"Поред тога ће у земља евро-зоне опасти потражња за робом из региона. То значи да ће раст у региону у наредној години бити испод раста у овој години, у просеку око три одсто, али треба нагласити да регион не улази у рецесију", рекао је Милднер.
За 2008. ће привредни раст, према до сада расположивим подацима, у региону износити, зависно од земље, од три до седам процената. Криза је, као и остатак света, и ове земље погодила изненада, али Милднер сматра да је у балканским земљама "кризни менаџмент" био углавном добар.
"Земље региона су у кризи показале да имају институције које добро функционишу. Нарочито Централа банка Србије и њен председник Радован Јелашић, али и остале централне банке, исправно су и брзо реаговале. Повратиле су поверење у финансијски сектор, банкама повратиле ликвидност и успеле да избегну непосредне ефекте кризе. То се може назвати успехом", оценио је саговорник дописнице агенције Бета.
На питање које је структуралне проблеме привреде у земљама Западног Балкана показала садашња криза, Милднер је најпре подсетио на "недовољну диверзифицираност извоза, на пример у Србији или у Босни где у извозу највише учествује металска индустрија, а у време кризе су те бранше посебно погођене јер је потражња из света мања" .
подели вест са пријатељима:
Радио и ТВ уживо
