Стале грчке електране, ЕУ једногласна у помоћи

Шеф еврозоне и премијер Луксембурга Жан Клод Јункер је изјавио да се нада да Грчкој уопште неће бити потребна помоћ да изађе из кризе, нагласивши да драстичне мере штедње које је влада у Атини већ преузела, а које укључују замрзавање плата у јавном сектору, имају пуну подршку Европске уније, док је , у исто време, у Грчкој прекинут рад седам електрана.

Јункер је то изјавио после синоћног састанка министара финансија 16 чланица еврозоне, који су се, како је саопштено, договорили о начину на који би могли да помогну Грчкој да превазиђе буџетску кризу, која је угрозила стабилност заједничке валуте - евра.

После састанка у Бриселу, министри нису хтели да говоре о детаљима договореног, пренео је ББЦ, али су нагласили да су искључили могућност кредитних гаранција Грчкој, чија ће влада током године морати да позајми око 54 милијарде евра на међународним финансијским берзама како би намирила разлику између својих прихода и расхода.

"Еврогрупа жели да нагласи да грчке власти нису затражиле финансијску помоћ других чланица еврозоне. Мислимо да ће мере консолидације које је предузела грчка влада знатно поправити фискалну позицију те земље", рекао је Јункер.

Он је, ипак, додао да су министри постигли споразум о усклађеној акцији која би могла да буде брзо активирана у случају потребе и да ће је лидерима земаља чланица ЕУ, на којима је коначна одлука, представити на самиту 25. и 26. марта.

"Појаснили смо техничке детаље који ће нам омогућити да брзо донесемо одлуку о заједничкој акцији. Предлози које ћемо изнети Европском савету, дакле лидерима земаља, биће у потпуности у складу са правилима еврозоне и националним законима и садржаће јаке подстицаје да се било која погођена земља што пре врати тржишним механизмима", рекао је Јункер.

У завршном саопштењу с јучерашњег састанка се напомиње да помоћ Грчкој неће бити јефтина, односно по повлашћеним условима, те да циљ није понуда новца по просечним каматним стопама у еврозони, већ стабилизација читаве зоне.

Правила еврозоне забрањују да једна чланица преузме дуг друге, тако да већина аналитичара већ сада говори да ће понуђена помоћ Атини највероватније бити у облику билатералних позајмица, наводи британски радио, прецизирајући да остаје да се види да ли ће све то бити довољно да увери финансијске берзе да Грчка неће банкротирати и да обнови стабилност пољуљаног евра.

Европски комесар за монетарна питања Оли Рен је изјавио да је на састанку у Бриселу било речи и о другим чланицама еврозоне које се боре са великим буџетским дефицитима и да је то проблем целе еврозоне, а не само неких њених чланица.

"Треба да појачамо координацију економске политике у еврозони. Морамо да видимо да ли земље са текућим суфицитом треба да изврше структурне реформе својих привреда како би стимулисале домаћу потрошњу, чиме би се повећала потрошња у читавој еврозони", рекао је он.

Посматрачи, на које се позива ББЦ, оцењују да је ово посредна порука, па чак и замерка, Немачкој, која одбија да подстакне домаћу потрошњу, а истовремено инсистира на фискалној дисциплини унутар еврозоне.

Немачка је при томе увођењем евра, мање стабилне валуте од њене некадашње марке, повећала извоз не само у свет, већ у и оне земље чланице еврозоне, попут Грчке, чије су привреде, за разлику од Немачке, изгубиле на конкурентности.