11. мај - Вазнесење Господње - СПАСОВДАН; СВ. ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ; св Никодим Српски
Марија Помоћница, Винко, Сузана, Шимун Ст.
3. Реџеб 1433. - Лејлетур-регаиб
3. Сиван 5772.
Проблем Грчке, заједнички проблем ЕУ
БРИСЕЛ -
Министри финансија Европске уније састају се данас у Бриселу како би разговарали о проблемима Грчке, односно начинима да помогну тој земљи да преброди економску кризу која угрожава јединствену европску валуту, евро, а финансијски стручњаци закључују да се испоставило да је Унија заиста унија, и да проблем Грчке мора да се решава јединствено.
Лидери ЕУ разматрали су тај проблем на самиту у четвртак, када су изразили политичку подршку Атини, али нису најавили конкретне економске мере.

| Цариници почели тродневни штрајк |
|
Грчки цариници су дана почели тродневни штрајк против мера штедње које ја завела влада да би извукла земљу из дужничке кризе која је потресла целу еврозону. Штрајк цариника уследио је дан пошто су министри финансија ЕУ рекли Атини да припреми чак оштрија кресања потрошње и нове порезе ако текуће стезање каиша не смањи огромни дефицит са 12,7 одсто привредног учинка земље на 8,7 процената ове године. |
Дуг прешао је 100 одсто БДП
У Бриселу су се јуче састали министри финансија 16 земаља еврозоне, који су саветовали су Атини да, уколико буде потребно, уведе и оштрије економске мере од најављених и смањи јавни дуг како би пребродила кризу која угрожава стабилност осталих чланица еврозоне.
Према подацима које данас преноси "Волстрит журнал", дуг Грчке прешао је 100 одсто бруто домаћег производа (БДП), док је буџетски дефицит лане био 12,7 одсто БДП. У ЕУ је, уговором из Мастрихта, дозвољен дефицит од максимално три одсто БДП.
Председавајући јучерашњег састанка, премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер је рекао да ће Грчка обнародовати нове мере уколико до средине марта не буде успела да смањи јавну потрошњу на пројектовани ниво.
Он је нагласио да не би било паметно у овом тренутку саопштавати детаље о новим мерама грчке владе, али је подвукао да остале земље еврозоне неће мирно стајати и дозволити да Грчка на међународним берзама буде "исцепкана на комаде", пренео је ББЦ.

Министри финансија добили су задатак да размотре најављене грчке мере штедње и да се договоре у погледу конкретних мера које могу да се предузму како би се економске и финансијске прилике у Грчкој стабилизовале.
Европска комисија је затражила од Грчке да објасни извештаје да је влада у Атини наводно користила споразум склопљен са једном америчком инвестиционом банком почетком деценије да би позајмила велике суме новца, не приказујући при том размере свог дуга.
Како сазнаје лист "Ханделсблат", Европска централна банка (ЕЦБ) је затражила од министара да захтевају од владе у Атини да изврши још дубље буџетске резове и подигне стопу ПДВ-а, јер једино тако може да испуни обећање да ће током године буџетски дефицит смањити за четири процента.
Шта ЕУ може да уради за Грчку?
Пред министарски састанак у Бриселу у понедељак, најчешће се чуло питање: шта остатак Европске уније може да учини како би помогао Грчкој?
Бивши италијански министар финансија и један од шест чланова првог извршног одбора Европске централне банке Томазо Падоа Скиопа сматра да Грчку "не би требало препустити судбини".
"То не значи да треба плаћати Грчке дугове - то значи да ЕУ располаже средствима која су потребна да се појача дисциплина грчке владе на начин који ће јој помоћи да предузме неопходне кораке", оценио је он за ББЦ.
Дезмонд Лакман из америчког Ентерпрајз института је, пак, оценио да ће бити много противљења идеји да Грчку треба стално извлачити из дугова. "Ако Грчка није у стању да спусти дефицит у правцу дозвољена три процента прописана споразумом из Мастрихта, свакако да се не може очекивати од Немачке, на пример, да плаћа цех грчког расипништва. С друге стране, не видим како Грчка може да сведе дефицит у прихватљиве оквире без страшне економске депресије и огромне дефлације. Зато нисам сигуран како ће се то завршити", каже Лакман.
Он упозорава да је проблем у томе што Грчка не може самостално да изврши девалвацију заједничке валуте, што је уобичајени пут за излазак из кризе ове врсте.
"То је било искуство, на пример, Шведске, која је 1992. биле оптерећена огромним буџетским дефицитом. Шведска је могла да уведе мере штедње и да истовремено избегне смањење економског раста, јер је извршила девалвацију круне од 30 процената и на тај начин подстакла прави извозни бум. Грчка није те среће", навео је Лакман.
Падоа-Скиопа указује на још један аспект проблема: монетарна унија је тешко спроводива без политичке уније.
"Јединствена валута је дефинисана као новац без државе. Очигледно је, међутим, да је јаз између валуте и државе требало сузити. Мислим да се управо то и дешава - да ЕУ увиђа да је проблем Грчке проблем целе Уније, не из великодушности, већ због тога што је реч о једном крајње међузависном простору. Видећемо како ће проблем конкретно да буде решен, али у последњих неколико дана сазрело је сазнање да је Унија заиста унија, и да проблем Грчке мора да се решава јединствено", рекао је он.
подели вест са пријатељима:
Lat
Hu





Радио и ТВ уживо

