"Мудис": Грчкој и Португалији прети "лагана смрт"

Нервозу на тржиштима, пре свега, европским, изазивају бојазни због тешке финансијске ситуације у којој се нашла Грчка, а ситуацију сигурно неће олакшати ни прогноза агенције за рејтинг "Мудис" (Моодy'с) која, истина, не рачуна са колапсом те државе, али упозорава да може "полагано да искрвари".

Сличан сценарио "лагане смрти" прогнозира "Мудис" и за Португалију, објавио је за викенд немачки лист "Фајненшел тајмс Дојчланд" (ФТД).

Обе државе могу да избегну катастрофу

"Мудис" је упозорио на то да и Грчка и Португалија морају велики део својих средстава да издвоје за отплату дугова, при чему инвеститори захтевају високе доплате за ризик, како би били спремни да купе дугорочне хартије од вредности тих земаља.

"Мудис" тврди да обе државе још могу да избегну катастрофу, али да морају веома брзо да делају, а пре свега, Грчка којој "истиче време".

Бојазни од платне неспособности те земље већ неколико седмица стварају нервозу на финансијским тржиштима, указује та агенција, наводећи да је Грчка лане забележила буџетски дефицит на нивоу од 12,7 процента, а да укупни јавни дуг те земље представља чак 125 одсто бруто домаћег производа (БДП).

"Мудис" је кратко пре новогодишњих празника смањио рејтинг дугорочних обавеза Грчке на ниво А2.

Обавезе Португалије, за сада, та агенција процењује нешто боље и то на нивоу од Аа2.

Вредновање Грчке, које је саопштила агенција "Мудис" је, међутим, за два степена више од прогноза друге две најпознатије светске агенције за рејтинг "Стандард енд Пурс" (Стандард & Поор'с) и "Фич" (Фитцх), које су за ту земљу установиле рејтинг на нивоу БББ+.

Доплата за ризик на грчке дугорочне хартије од вредности, у односу на референтне немачке хартије, доспела је чак на 250 базичних бодова.

Рекордни ниво су достигли и трошкови за осигурање од платне неспособности Грчке.

Бојазни за будућност европске валуте

Према подацима фирме ЦМА нагло су порасли и свопови кредитне несигурности (Цредит Дефаулт Сwапс, ЦДС) на грчке дугорочне хартије од вредности за 49 базичних поена на 328 бодова.

И када се, на пример, Немачка сматра за нискоризичну земљу, инвеститори су већ према европским државама скептичнији него икада раније.

Тако је осигурање од ризика платне неспособности развијених европских држава, први пут скупље него осигурање против платне неспособности европских фирми.

Разлог је, како истичу аналитичари, висока задуженост многих развијених земаља.

Поврх свега, проблеми Грчке проузроковали су бојазни за будућност заједничке европске валуте, упркос томе што многи експерти рачунају са тим да ће осталих 15 земаља зоне евра помоћи својој 16-тој чланици.

Према мишљењу аналитичара агенције "Мудис", ризик наглог пада Грчке и Португалије је занемарљив. Рајтинзи обе земље, међутим, и надаље ће бити под притиском.

Владе обе државе ће, можда, бити принуђене да повећају порезе, што ће прикочити инвестиције и подржаће одлазак многих грађана у иностранство.

Грчка фалсификовала статистичке податке

Грчка влада је у петак предложила Европској комисији план штедње који би у периоду од три године требало да помогне смањењу њеног буџетског дефицита испод мастрихтске границе од три процента БДП-а.

Грчка већ током ове године планира да ограничи тај дефицит на 8,7 процената БДП-а, 2011 на 5,6 одсто, а 2012 на 2,8 одсто БДП-а.

Премијер Јоргос Папандреу (Георге Папандреоу) је у среду изјавио да Грчка неће тражити помоћ од Међународног монетарног фонда, али је признао да је та земља у прошлости фалсификовала своје статистичке податке.

О томе истрагу већ води ЕК, указују медији, најављујући да ће министри финансија еврозоне сутра у Бриселу саслушати извештај Европске комисије и Европске централне банке о резултатима њихове посете Грчкој протекле седмице.

Грчка се, наиме, због непоузданости званичне статистике, нашла под паљбом критике.

ЕК је у уторак саопштила да је грчки статистички завод неефикасан и да подлеже политичким притисцима.

Претходна конзервативна грчка влада је у пролеће 2009. доставила Бриселу статистичке податке према којима је дефицит државног буџета износио само 3,7 одсто БДП-а те земље.

Нова влада премијера Папандреуа је потом тај податак значајно кориговала навише, подсетио је ФТД.