НАЈВАЖНИЈЕ ВЕСТИ :  
ИНФО
ДА-МЕ
Верски календар
ort28. јануар - Преподобни Јефрем Сирин; преподобни Исак Сирин
catБл. Алојзије Степинац, Вјеко, Вјекослав, Лојзика, Ина, Хуго
mus18. Ребиул-еввел 1433. - Џума
jew17. Шеват 5772.
Курсна листа
09. 02. 2012.
EUR
EUR
108.40
USD
USD
81.49
CHF
CHF
89.55
GBP
GBP
129.05
BAM
BAM
55.43

twitter follow us

Вест
Промените величину слова:
Читaј ми!

У сарадњи са ФТН и фирмом AlfaNum

Мрак: Није ни Словенија далеко од грчког сценарија

16. март 2010. | 05:25 | Извор: Танјуг
slovenija ЉУБЉАНА -

Словенија би требало да води рачуна о "грчком синдрому", ако не оствари брз помак према реформи економије и реструктурирању потрошње, иако у погледу спољног дуга и дефицита државног бужета не може ни у релативном смислу да се упоређује са Грчком, упозорило је неколико словеначких економиста у пословном прилогу данашњег љубљанског "Дела".

"Гледано статички, положај Словеније знатно је бољи од грчког, али је проблем у динамици јер се подаци погоршавају. Ако се не остваре обећања владе о смањивању издатака и не смањи дефицит, онда се ни приближавање грчком сценарију не може искључити", изјавио је економиста Мојмир Мрак.

Економиста и професор на Економском факултету у Љубљани Богомир Ковач истиче да Грчка има конкурентнију економију од Словеније и да је зато, с аспекта потенцијалног раста, у бољој позицији од Словеније.

Иако сматра да "грчки синдром треба озбиљно схватити", Ковач тврди да је Словенија и даље далеко од њега и да све европске државе мање-више имају сличних финансијских проблема са "дубљим коренима", а да се криза ствара тек када "негативни подаци и тражене реформе изазову реакцију јавности".

Економисти подсећају да је спољни дуг од 2008. готово удвостручен, тако што је те године износио "прихватљивих" 22 одсто бруто домаћег производа (БДП), лани се попео на 34 одсто, док је тренутно на висини од готово 40 посто БДП-а.

Ако би се такав тренд наставио и ако влада не предузме планиране мере, спољни дуг државе би се том динамиком до 2013. године повећао на 54 одсто БДП-а, што би "срушило систем јавног финансирања и закочило развој због великог пада кредитног рејтинга и трошкова сервисирања дуга", наводи "Дело".


подели вест са пријатељима:

Пошаљи пријатељу на e-mail.