Министри ЕУ данас о западном Балкану

ХЛУБОКА - Министри иностраних послова Европске уније разговараће данас, другог дана неформалног састанка у чешком дворцу Хлубока на Влтави, о западном Балкану.

Састанку ће присуствовати и министар спољних послова Србије Вук Јеремић, шефови дипломатије земаља западног Балкана, као и нови високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентин Инцко.

Исто тако очекује се учешће специјалних изасланика ЕУ на Косову и у Македонији, Питера Фејта и Ервана Фуереа, а спекулише се да ће на скуп допутовати и министар иностраних послова Косова Скендер Хисени.

Не заустављати процес ширења

Процес ширења ЕУ на земље западног Балкана не сме бити заустављен, оцена је већине министара иностраних послова Уније пред данашњи неформални састанак шефова дипломатија посвећен овом региону, који се одржава у Чешкој.

"Велика Британија у потпуности се залаже за ширење ЕУ на земље западног Балкана. Јасно је да је ширење ЕУ у интересу саме Уније. западни Балкан мора имати европску перспективу", поручио је шеф британске дипломатије Дејвид Милибанд у изјави новинарима.

Он је истакао да земље западног Балкана морају испунити предуслове, и да се не смеју правити уступци ни према једној држави.

"ЕУ је постала снажнија ширењем, јер је сада широка зона безбедности и стабилности. Из те историје ЕУ мора учити", нагласио је Милибанд.

Либерализација визног режима

Министар иностраних послова Италије Франко Фратини подвукао је да се свим земљама западног Балкана мора, са овог скупа, упутити позитивна порука, посебно када је реч о захтеву, на пример, Србије о укидању виза.

"Надам се да ће бити могуће да до краја године решимо питање либерализације визног режима са земљама које испуњавају услове, а у томе доста су напредовале Србија и Албанија", објаснио је он.

Фратини је истакао да је за жаљење што ЕУ не напредује по питању ширења на западни Балкан, посебно што је дошло до застоја око Хрватске.

Компликације око Лисабонског споразума

Шеф шведске дипломатије Карл Билт је казао да се ширење ЕУ спроводи још од краја 60-тих година, и да је увек неко био против тог процеса, али да се он спроводио.

Према његовим речима, ако се западном Балкану "пред носом затворе врата" то може имати страшне последице по регион.

Билт је признао да би неусвајање Лисабонског процеса искомпликовало ширење ЕУ, али је подсетио да се план проширења налази и у Споразуму из Рима, из 50-тих година, којим су се земље ЕУ обавезале на пријем свих земаља које испуњавају одређене услове.

"Без националистичких парола"

Шеф француске дипломатије Бернар Кушнер је поручио да земље западног Балкана, ако желе да уђу у ЕУ морају да схвате да националистичке пароле не припадају овом времену, те да морају да сарађују.

Као проблеме који морају да се реше, он је навео Босну и Херцеговину и Косово.

Министар иностраних послова Луксембурга Жан Аселборн је нагласио да ће се процес ширења на западни Балкан одвијати појединачно, од земље до земље, јер свака мора испунити предуслове.

Према његовом мишљење, процес ширења нема алтернативу, а порука о обустављању сигурно би довела до погоршања стања у региону.

Балкан као део Европе

Шеф финске дипломатије Александер Стуб оценио је да ЕУ мора имати појединачан приступ, али да се процес ширења на Балкан мора наставити.

"Сви знају да је Балкан део Европе, и да ЕУ и те како може имати користи од тог региона", објаснио је он.

Стуб је, међутим, додао да би неусвајање Лисабонског споразума могло бити отежавајућа околност по процес ширења ЕУ.

Министри иностраних послова ЕУ јутрос су најпре започели састанак без земаља западног Балкана, разматрајући своје ставове о том региону, а после првог дела скупа, седница ће бити настављена са колегама из земаља бивше Југославије и Турске.

Дворац Хлубока, у близини Чешких Буђејовица, био је у ранијем поседу кнеза Шварценберга, племићке куће којој припада домаћин скупа, шеф чешке дипломатије Карел Шварценберг.