Козаци поново јашу

На брду Машук, изнад Петигорска у Ставропљском крају, тамо где је у двобоју погинуо песник Михаил Љермонтов, патролира козачко коњичко одељење Горећеводске станице. Додуше, само викендом, јер то су савремени козаци, запослени, са породицама, а уместо оружја, носе само дебеле плетене кожне корбаче.

Атаман Горећеводске козачке заједнице Валериј Полматов (42) каже да су с Октобарском револуцијом и совјетским периодом обичаји козака скоро уништени, али да се постепено обнављају, па козаци полако поново налазе своју функцију. Ова козачка заједница тако је одлучила уз договор са градоначелником Петигорска да чува ред и мир на Љермонтовљевим пољима.

Добровољци

"Овде смо већ две године и наше присуство је веома корисно. Милиција има само аутомобиле, а ми на коњима можемо где хоћемо. Петигорск је туристичко место, туристи овуда шетају и њима је много пријатније да изађу и да виде да постоје такви одреди који воде рачуна о безбедности. Има ту, наравно и егзотике. Лети, када смо обучени у наше традиционалне ношње-униформе, воле да се са нама сликају", каже Полматов.

За то што раде не добијају никакав новац од државе, као ни за друге активности, све је на добровољној основи. У буџетима разних нивоа нема новца одвојеног посебно за козачке заједнице, па ни за ову. "Сви смо добровољци, од локалне власти имамо само моралну подршку, али федералне власти, на жалост, немају разумевање за нас", каже Полматов.

Због тога су основали трговинско предузеће којим се финансирају и помажу члановима заједнице. Старије особе добијају бесплатне лекове, имају бесплатан градски превоз, пружа се помоћ породицама са више деце, финансирају се сахране, али и свадбе уколико се одржавају по старим козачким обичајима. Шивење козачке ношње и униформи такође се финансира.

Финансира се и њихова, козачка школа, основна школа у којој постоје додатна настава из историје козака, историје православља, козачки хор и фолклор. Ту школу, односно додатну наставу, која има задатак да васпита децу у складу с козачким обичајима и вредностима, могу да похађају не само деца козака, већ сва која желе.

Недавно су, у напору да наставе традиције, издали и књиге "Препород Горећеводске козачке заједнице" и "Козаци - традиција, обреди, календарски празници". Филмови "Козачки крст" и "Сећање" посвећени су страдањима козака у време револуције и совјетске власти.

Средствима које зарађује предузеће, као и добротворним прилозима који улазе у буџет заједнице управља Савет атамана, својеврсна влада. А за евентуалне спорове унутар заједнице одговоран је Савет старешина, најстаријих мушкараца у заједници.

У Станици Горећеводска има око 600 козака, односно мушкараца, јер се чланови породица не региструју на листе козачких заједница. Ако желите укупан број, помножите пута три или четири, објашњавају. Жене немају право гласа, и у свим "управним органима" су искључиво мушкарци.

Валентина Шмукова пева у њиховом шесточланом хору "Горећеводски козаци", поносу заједнице. На репертоару су, наравно, козачке песме, а због предивног извођења радо су виђени гости на локалним манифестацијама. "Песме су део живота козака. Преносе се са колена на колено. Кад не певамо, као да смо болесни. Није живот само породица и посао, човек нешто мора да ради и за своју душу да живот не би био сив", објашњава Шмукова.

Постоји 26.500 козака

Атаман Ставропљског козачког округа терске козачке војске Александар Хаљко је истовремено и заменик Комитета Ставропљског краја за послове националности и козака. Наводи да у целом крају има 26.500 регистрованих козака, без чланова породице. По његовим речима, постоји сарадња са влашћу у виду подршке организовању такмичења козака, спортским клубовима, али да се жели више.

"У души козака је служење домовини, чување граница, служење војске, посебно у елитним јединицама", каже Хаљко.

Козаци не крију да су у време ратова у Чеченији ратовали као добровољци, и како тврде, немајући везе са званичним федералним снагама. Не крију, такође, да се боје да би Ставропољски крај, који има 75 одсто руског становништва, ускоро могао бити преплављен емигрантима из суседних кавкаских република, чије је становништво углавном муслиманско.

Потпредседник владе Ставропљског краја Виктор Вишински каже да власт очекује од козака да буду "цивилизовани и да своје патриотске функције заштитника обављају заједно са званичним органима реда", односно милицијом.

"Када је постало дозвољено, појавили су се козачки одреди који су почели да се развијају без одређених чврстих правила. Почели су да им се придружују из користи они који никада нису имали везе с козацима. Ми смо од тога имали више проблема него озбиљну подршку, због чега је при председнику Русије основан Савет за питања козака", наводи Вишински.

По његовим речима, односи са козацима данас су "бољи него што су били јуче", али не и идеални. "Не желимо патриотске говоре, него да живе као пуноправни чланови грађанског друштва ове територије, југа Русије и Северног Кавказа", објашњава Вишински.

Тврди да "сада више нема бојазни" да козаци могу да крену у екстремизам и да су сада на путу да "раде конструктивно са државним структурама".

"Козаци нису агресивни, неће поћи да освајају туђе територије, али не желе да им се узме што је њихово. Увек чувају своје двориште. Ми имамо нормалан однос према томе. Нек раде, узгајају стоку, обрађују земљу, нема никаквих проблема", наводи Вишински.