Италија о кризи: Ако имаш свиње, правиш пршут

Док је Грчка макар привремено уграбила предах од својих дужничких невоља, хоће ли Италија бити следећа која ће се суочити са истом кризом?

Хронично кратких рукава, Италија је оптерећена запањујуће великим дугом, никаквим реалним изгледом за раст своје привреде, и вођом утонулим у скандале.

Италијани се не брину превише

Верни себи, Италијани се, чини се, не брину превише: имају висок ниво штедње, туризам, славне робне марке и навику да се провуку.

Ипак, Италија се са разлогом нашла у центру пажње светских евроскептика. Јавни дуг од 115 процената бруто домаћег производа је на нивоу грчког.

Италијанска привреда, са годишњим учинком од 1.200 милијарди долара, умањила се прошле године за 5 одсто - што је међу највећим падовима у еврозони - а очекује се да ће ове године једва нешто порасти.

Италијански званичници - уз подршку економиста - тврде да је њихова земља отпорна на дужничку кризу зато што има високу штедњу становништва, велико искуство у суочавању са дефицитима и изврсно фискално руководство.

Економисти и улагачи расправљају да ли се слово "И" у ПИГС - погрдној скраћеници која означава посрнуле привреде и велике дефиците Португалије, Италије, Грчке и Шпаније - заправо односи на уздрману Ирску, а не Италију.

Неки предлажу да се акроним прошири на ПИИГС. Многи Италијани кажу: ако имате свиње, правите пршут.

Тржишта - која су се протеклих месци тако сурово обрачунавала са Грчком - изгледа да се слажу. За сад.

Кичму привреде чине МСП

Агенција за кредитно оцењивање Фич (Фитцх) налази да је италијански рејтинг АА стабилан. То значи: мада Италија дели сличности са Грчком - корупцију, дуг и спор раст - њени трошкови позајмљивања нису тако високи.

Италијански дугови су дугорочнији, а разлика између камата на позајмице у односу на референтну, коју плаћа Немачка, мања је него за Грке.

Али, италијански мир би могао да буде ускоро помућен. Кичму привреде чине мала и средња предузећа - 99,6 одсто свих регистрованих компанија - што је јединствено у развијеном свету.

Њихов број је 4,48 милиона у односу на само 3.600 великих фирми, односно оних са више од 250 запослених. А велики број малих и средњих предузећа доживео је пад поруџбина од до 50 процената током прошле године.

После португалских, италијански радници зарађују најмање у западној Европи - у просеку 14.700 евра (21.000 долара) годишње, наводи ОЕЦД.

Италијански радник прима 44 одсто мање него британски, 32 процента мање него ирски, 28 одсто мање него немачки и 19 процената мање него - грчки.

Ипак, Италијани кажу да пролазе кроз кризу коју су створиле ризику склоне улагачке банке и да у тој ситуацији земља која више ужива у животу и живи споријим темпом може да буде отпорнија. Капитализам је, додају економисти, вероватно променио музику и са тешког рока прелази на валцер.