Грчка не верује у помоћ ЕУ, обраћа се ММФ-у?

Грчка влада разматра могућност да се због дужничке кризе обрати Међународном монетарном фонду (ММФ), јер већ губи наду да ће на самиту Европске уније 25. марта дочекати да добије неку конкретну помоћ, објавио је агенцијски сервис Дау Џонс (Dow Jones Newswire), позивајући се на неименованог грчког званичника.

Грчки министар финансија Јоргос Папаконстантину је, међутим, у четвртак демантовао вест о наводним плановима владе да брзо затражи помоћ ММФ-а, указујући да Атина стално разматра све могућности.

Јача уверење - једино решење ММФ

"Од почетка говоримо да су све могућности отворене... нисмо ништа ближе ММФ-у него раније. Такве вести су просто глупе", рекао је Папаконстантину агенцији Ројтерс.

Дау Џонс је, међутим, објавио изјаву неименованог званичника који је рекао да Грци "стално желе да решење остане у оквиру ЕУ, али да то, међутим, не иде на добро".

Он је додао да ће Грчка морати да одлучи где и коме да се обрати, уколико са самита ЕУ 25. марта не буде произашла брза и јасна подршка. "На столу је читав низ сценарија, од којих је примарни сценарио са ММФ-ом".

"У влади (Грчке) јача уверење да ће једино решење бити ММФ", додао је тај званичник, указујући да ће се о термину тог захтева за помоћ одлучивати после самита ЕУ, а вероватно тесно пред продужени викенд од 2. до 4. априла, који би обезбедио финансијским тржиштима време за "апсорбовање те вести".

Та вест о могућем обраћању Грчке ММФ-у је у четвртак оборила курс евра за пола процента, на 1,3670 долара.

Тражење помоћи од ММФ-а грчки и европски званичници су до сада одбијали као алтернативу, због бојазни да би то нарушило престиж ЕУ и евра.

Десетине милијарди евра за измирење дуга

Аналитичари додају да су за добијање помоћи ММФ-а везани строги предуслови за јавне финансије, односно за штедњу у социјалним издацима.

Грчкој, међутим, прети државни банкрот уколико наредних седмица и месеци не добије десетине милијарди евра неопходних за измирење дуга, који је већ премашио 300 милијарди евра, достижући лане 12,7 одсто бруто домаћег производа те земље.

Неименовани грчки представник је, такође, рекао да се у вези са решењем грчке кризе продубљују несугласице са Немачком.

Берлин се, наиме, због бојазни од будућих последица, противи давању помоћи Грчкој и истрајава у ставу да главни део одговорности лежи на плану штедње грчке владе.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је у среду изјавила да би у будућности требало установити механизам који би омогућио да се из еврозоне искључи земља која трајно не испуњава економске услове.

Грчки премијер Јоргос Папандреу је исти дан одговорио немачкој канцеларки да не долази у обзир да његова земља напусти еврозону, односно, да постоји "нулта шанса" да ће Грчка напустити зону заједничке европске валуте.

Јединство у 16-чланој еврозони у погледу укључивања ММФ-а у помоћ Грчкој се, међутим, урушава.

За тај корак су се већ изјасниле најмање три чланице зоне евра - Финска, Холандија и Италија, и то у случају да Грчка не буде способна да у наредна два месеца обезбеди новац за рефинансирање дуга у оквиру разумних трошкова, констатовао је на основу саопштења европских владиних званичника британски лист "Фајненшел тајмс".

Настојања да се улога ММФ-а у помоћи Грчкој ограничи предводе Француска и Шпанија. Немачки министар финансија Волфганг Шојбле је, пак, минуле седмице предложио оснивање Европског монетарног фонда који би земљама у кризи, разменом за помоћ, могао преписати сличну оштру куру лечења као и ММФ, указују агенције.

Процес стварања такве институције би, међутим, с обзиром на неопходност измене европских споразума, био прилично дуг и несигуран.

Нове позајмице двоструко више

Грчка социјалистичка влада, незадовољна неодређеним и нејединственим ставом европских партнера, евентуални захтев за помоћ од ММФ-а никада није искључила, указују аналитичари.

Портпарол грчке владе је у среду рекао да ће, уколико трошкови за нове позајмице остану претерано високи, помоћ ММФ-а "свакако бити могућност, којој ће тежити".

Грчка сада за нове позајмице плаћа готово двоструко више камате него Немачка и већина других земаља еврозоне.

Грчки премијер је у Европском парламенту поновио да би Атина више желела да се ослони на помоћ Европе него ММФ-а, али је додао да очекује да се ЕУ јасно одреди у вези са тим питањем.

Папандреу је додао да његова влада већ сада примењује структурне реформе тог типа какав препоручује ММФ, али без приступа његовом новцу.

Грчка још ове године мора на финансијским тржиштима да обезбеди 53 милијарде евра за рефинансирање дугова, од којих до маја 20 милијарди, и то све уз каматне стопе коју су за ту земљу неиздржљиво високе.

Папандреу је у среду такође изјавио да Грчка неће бити способна да обезбеди планирано смањење дефицита, уколико не буде могла да позајмљује јефтиније.

Грчка ће, због свега тога, највероватније идућег месеца затражити помоћ од ММФ-а, јер све мање верује у то да ће дочекати помоћ ЕУ, објавио је Дау Џонс, а пренеле су светске агенције.