Фајненшел тајмс: ММФ за грчку дужничку кризу

Немци се жестоко противе идеји о пружању помоћи Грчкој у решавању њеног огромног буџетског дефицита, показала је анкета коју је лондонски Фајненшел тајмс спровео у Немачкој.

Лист оцењује да овакво расположење иде на руку немачкој кацеларки Ангели Меркел, уочи врло извесног овонедељног унутаревропског сучељавања око одлуке о пружању финансијске помоћи Грчкој.

Напоље из еврозоне

Непријатељство према тој идеји је, како указују резултати овог истраживања, упадљиво израженије код Немаца него код других Европљана, укључујући и Британце.

Готово трећина испитаника сматра да би од Грчке требало затражити да напусти еврозону.

Додатно наглашавајући слабљење подршке евру, 40 одсто Немаца верује да би највећој европској привреди ишло знатно боље да је изван еврозоне. Толики скептицизам је много већи него у Француској, Шпанији или Италији, преноси Би-Би-Си писање Фајненшел тајмса.

Овакви резултати, наставља лист, уследили су после упозорења Ангеле Меркел да на финансијским тржиштима не треба подгревати лажна очекивања од пакета мера којим би земље еврозоне спасавале Грчку.

Није то политички савез

Фајненшел тајмс један од својих уредничких коментара посвећује грчкој дужничкој кризи и износи став да би тим проблемом требало да се позабави Међународни монетарни фонд.

ММФ се већ бави фискалним кризама у источној Европи и у стању је да задатак у Грчкој третира као техничко, а не као политичко питање.

И управо је такво нешто потребно како би се снизила температура унутар еврозоне. Рационално креирање политике унутар еврозоне је, због разумљиве срџбе изазване недопустивим понашањем Грчке, у овом моменту немогуће.

Фајненшел тајмс сматра и да главни аргумент против мешања ММФ-а, садржан у ставу да никоме споља не треба дозволити да се уплиће у дешавања унутар еврозоне, једноставно не пије воду.

Еврозона, примећује лист, није ни федерација ни фискална унија, па сходно томе није јасно зашто би интервенција Међународног монетарног фонда била тако страшна.

Поврх свега, Европљани у Међународном монетарном фонду имају скоро трећину гласова, што чини апсурдним страховања да би Фонд могао да игнорише ставове европских земаља.

Еврозона би, сматра Фајненшел тајмс, морала да искористи то што није политички савез. Прагматична избор би подразумевао окретање ММФ-у док би суштинске реформе, па и образовање Европског монетарног фонда, могле да уследе једном када лекције грчке кризе буду кристално јасне.