ЕУ и Грчка : Недостаци заједничке валуте

ЛОНДОН - Британска штампа пише данас о контрадикцијама у увођењу и примени евра као заједничке валуте 16 земаља еврозоне, указујући да су се недостаци заједничке валуте показали у правом светлу пошто је прошле године наступила рецесија.

Тада се видело колико су земље попут Грчке, Шпаније и Ирске, читамо у редакцијском коментару Дејли телеграфа, недорасле својим зрелијим колегама у Француској и Немачкој, пише Дејли телеграф.

Политички разлози и економска логика

Уместо да су увеле веће каматне стопе како би контролисале свој неодрживи привредни раст, оне то нису учиниле, па сада плаћају већу цену економске кризе, пренео је ББЦ.

Све то је последица, наводи лист, критеријума под којим су Грчка, Шпанија и Ирска уопште примљене у еврозону када им је дат монетарни кредибилитет у заједници која би требало да представља ексклузивни клуб.

Тада су политички разлози превагнули над економском логиком, па се данас осећају последице, закључује Дејли телеграф.

Фајненшел тајмс даје анализу опоравка европских земаља након што је у септембру прошле године наступила глобална криза.

Лист оцењује да су се ствари од августа ове године побољшале, нарочито на северу Европе.

Ипак, очекује се да бруто национални производ ЕУ у 2010. достигне раст од само 0,7 одсто, преноси лист забринутост званичника у Бриселу који су пак, нарочито уплашени због, како наводи Фајненшел тајмс, олује која се надвила над Грчком.

Папандреу под притиском

Ништа у политичкој каријери Јоргоса Папандреу није могло да га припреми на ово што га је снашло откако је пре 10 недеља дошао на чело грчке владе.

Задатак му је да одбрани кредибилитет Грчке на међународном финансијском тржишту или да предузме кораке за оштре и хитне економске реформе, пише Фајненшел тајмс.

Лидери других земаља еврозоне врше притисак на Папандреуа да следи пример Ирске и предузме немилосрдне фискалне мере попут замрзавања плата у јавном сектору и забране запошљавања како би се јавна потрошња ставила под контролу.

Но овакве мере мрске су грчком премијеру, социологу по вокацији, школованом у Шведској, Америци и Британији, потомку једне од најутицајнијих грчких политичких династија, наводи Фајненшел тајмс.

Лист преноси прогнозе аналитичара да ће се на крају Папандреу одлучити за заокрет у својој и економској политици Социјалистичке партије на чијем је челу. Питање је само, закључује лист, колико ће успети да неопходне реформе и спроведе.