Дунавска стратегија - приоритет пловност Дунава

Европски комесар за регионални развој Јоханес Хан указао је данас да би за коришћење огромних пловних потенцијала Дунава требало пронаћи решење које би укључивало и железницу и друмски саобраћај.

Подсетивши да се данас користи само десетина пловних могућности Дунава, Хан је као могућу област сарадње идентификовао и заштиту од поплава, те позвао на заједничко деловање и развој корисних решења.

Истовремено је апеловао на државе Европске уније да већ сада започну рад на пројектима за следећи финансијски период ЕУ 2014-2020.

Аустријске власти су данас у Бечу организовале конференцију о примени недавно усвојене Дунавске стратегије, на којој политичари и експерти 14 подунавских земаља који разматрају могућности сарадње.

"Од држава које учествују у Дунавској стратегији зависи шта ће бити од стратегије", поручио је Хан.

Аустријски шеф дипломатије Михаел Шпинделегер рекао је на конференцији да је Дунавска стратегија пројекат будућности и додао да је потребно да се конкретизује.

Шпинделегер је нагласио да сарадња подунавских земаља може да функционише само путем система финансирања ЕУ и изразио уверење да ће уследити "трка за средствима".

Министар иностраних послова Румуније Теодор Баконши је истакао да је приоритет Дунавске стратегије да Дунав постане плован током читаве године и да треба најпре кренути са лако применљивим пројектима сарадње.

"Морамо нашим грађанима показати да је ова сарадња динамична и да може да даје резултате“, рекао је он, конкретно наводећи стварање мреже музеја и берзи у Подунављу.

Државни секретар у Министарству спољних послова Мађарске Гергели Преле је оценио Дунавску стратегију револуционарном променом, зато што укључује и шест земаља које нису чланице ЕУ.

Због "Гвоздене завесе", рекао је Преле, Мађарска је опрезнија у вези изградње пловног пута Дунава, него што су Беч и Букурешт.

Шефови држава и влада земаља чланица Европске уније прихватили су 24. јуна Дунавску стратегију о развоју дунавске регије и јачању територијалне сарадње међу дунавским земљама.

У стратегију је укључено је 14 подунавских држава, међу којима је осам чланица ЕУ - Аустрија, Бугарска, Чешка, Немачка, Мађарска, Румунија, Словачка и Словенија, као и шест земаља које нису у ЕУ - Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Молдавија, Црна Гора и Украјина.