Упозорење: ММФ ником није дао новац за буџет

БЕОГРАД - Међународни монетарни фонд (ММФ) у досадашњој пракси  није никада додељивао средства за попуњавање буџета земљама са којима је имао склопљене кредитне аранжмане, рекао је у изјави Танјугу члан Економског савета премијера Стојан Стаменковић.  

Према речима Стаменковића таква пракса није постојала од Другог светског рата, када је и основан ММФ и једино је могуће да такав предлог, ако дође од српске стране, ММФ прихвати уз "неку политичку инструкцију да нам изађу у сусрет. Иначе, не видим други начин и разлог због кога би они то прихватили", рекао је Стаменковић. 

Министарка финансија Диана Драгутиновић најавила је прошле недеље да ће се разматрати могућност да делегацији ММФ-у,  која у Србију стиже у августу, буде предложено да један део новца од три милијарде евра, колико је та финансијска институција одобрила Србији, буде усмерен у попуњавање буџетског дефицита.   

Србија је до сада "повукла" 800 милиона евра, док је за повлачење остало још 2,2 милијарде евра и до сада је било договорено да сва средства из овог стенд бај аранжмана иду у девизне резерве за одбрану стабилног курса динара. 

Како решити буџетски дефицит?

Стаменковић је нагласио да проблем са буџетским дефицитом мора да се решава на другачији начин. 

По његовом мишљењу иако задуживање на финансијском тржишту скупо, држава до сада успешно преко продаје трезорских записа успева да прикупи средства. 

Он је нагласио да од задуживања нема другог начина да се прикупе средства, осим да се обаве додатне уштеде и смањи јавна потрошња, што изгледа више није немогуће. 

"Остаје повећање ПДВ-а. Не могу да тврдим да је то лоша мера", казао је Стаменковић и нагласио да постоји бојазан да ће се са повећањем ПДВ-а, десити исто као и са повећањем акциза - да приходи буду испод очекивања.  

Овај економиста наводи и да није сигуран да је повећање ниже стопе ПДВ-а која тренутно износи осам одсто, а којом се углавном опорезују животне намирнице, 'у складу са идејом ММФ-а". 

"Они су пре били за опште повећање ПДВ-а, а чак за смањивање те ниже стопе пореза", казао је Стаменковић. 

ММФ не учествује у финансирање инфраструктурних пројеката 

Према његовим речима, чак и када би новац који ММФ одобрава за попуњавање девизних резерви, за одбрану стабилног курса динара, био усмерен у буџет, он би највероватније завршио у потрошњи, и у крајњој линији на повећање цена.  

На питање да ли је могуће условљавање да тај новац оде само на инвестиције, Стаменковић је подвукао да њему није познато да је ММФ до сада учествовао у финансирању инфраструктурних пројеката. 

"Ја у то не верујем", рекао је Стаменковић и додао да Коридор 10, као приоритетни инфраструктурни пројекат Владе у овој години, већ финансира Светска банка. Он је навео да је једино у случају да се промене правила игре, односно само функционисање ММФ- на светском нивоу, неком политичком одлуком, тако нешто  могуће.