У буџету изостала најављена реформа пореског система

БЕОГРАД - Основне каракте­ристике предложеног буџета за 2010. годину су релативно конзервативна процена прихода, спорији раст расхода од очекиваног раста бруто домаћег производа и побољшање економске структуре расхода, указао је професор Економског факултета Милојко Арсић

Основни недо­статак буџета Србије за 2010. годину јесте у томе што су главна прилагођавања остварена путем "ад хок" мера, што изазива сумњу у погледу њихове дугорочне одрживости, оценио је он у новом броју "Кварталног монитора".

А реформа здравства, просвете, пензионог?

Осим тога, више пута најављиване реформе пореског система су изостале, док су правци и динамика реформи најважнијих буџетских корисника - пензијски фонд, здравство, образовање, неизвесни, навео је Арсић .

Према његовом мишљењу, фискална политика за 2010. годину дефинисана је у одрживим оквирима, међутим, њена средњорочна одрживост захтева увођење стриктних правила којима би се спречиле њене злоупотребе током политичког циклуса.

Иако су током 2009. године представници Министарства финансија више пута најављивали суштинску реформу по­реског система од почетка 2010. године - она је ипак изостала, навео је он.

Најављиване су реформа пореза на доходак грађана, реформа пореза на имовину, као и то да ће се преиспитати пореске олакшице код пореза на добит и пореза на доходак.

Очигледно је да у оквиру владајуће коали­ције, бар за сада, не постоји сагласност о томе да ли је и каква реформа пореског система потребна, оценио је Арсић.

Предложени буџет, како је навео, садржи одређено побољшање структуре расхода - учешће капиталних расхода је повећано у односу на текуће расходе.

Плате и пензије замзнуте годинама?

У оквиру јавних инвестиција у 2010, за разлику од претходних година, изразито доминирају крупни инфраструктурни пројекти, као што је Коридор 10, што се такође може оценити као позитивно, нагласио је Арсић.

Средњорочна одрживост фискалне политике подразумева да се током наредних година настави са убрзаним смањењем буџетског дефицита, како би се однос јавног дуга према БДП-у стабилизовао на одрживом нивоу, навео је он.

Уколико се искључи могућност повећања пореских прихода по основу повећања пореских стопа или смањења ослобађања, што је за сада већински став владе, одржива фискална политика у наредним годинама ће подразумевати наставак значајне редукције текуће јавне потрошње у односу на БДП, оценио је Арсић.

Узимајући у обзир структуру текуће потрошње - то првенствено подразумева минималан реални раст зарада и пензија у 2011. и неколико наредних година.

У 2011. и наредним годинама очекује се спор раст БДП-а од три до четири одсто годишње, из чега следи да реални раст пензија и плата треба да буде још нижи, да би се њихово учешће у БДП-у смањивало, објаснио је Арсић.

Оцењује се да ће то бити тешко изводљиво, након две године номиналног замрзавања плата и пензија.

Тешкоће у спровођењу такве политике су још веће ако се узму у обзир и политички чиниоци, као што су попустљивост владе пред изборе, ставови неких коалиционих партнера о односу минималне пензије и зараде, као и о правилу индексације пензије, истакао је Арсић.

Вероватноћа експанзије плата и пензија током 2011. и 2012. додатно се повећава будући да се актуелни аранжман са ММФ-ом завршава у првој половини 2011. године.