Шкундрић: Србија за енергетску сарадњу са свима

Магистрални гасовод "Јужни ток", подземна складишта гаса, гасне интерконекције са земљама региона, паневропски нафтовод (ПЕОП), пројекти у области електроенергетике, као и производња, транспорт и промет електричне енергије су пројекти у области енергетике од ширег значаја за јадранско-балканску регију, а за које је Србија посебно заинтересована, изјавио је данас министар рударства и енергетике Петар Шкундрић.

Учествујући у раду дводневног међународног форума под називом "Предвиђени развој јадранско-балканског подручја" у италијанском граду Горица, Шкундрић је нагласио да је Србија заинтересована и за реализацију пројеката у области инфраструктуре, као што су транспортни коридори 7 и 10 и мултимодални коридор 11 у путној инфраструктури.

Сарадња са Јулијском крајином

Шкундрић, који се састао и са министром спољних послова Италије Франком Фратинијем, истакао да је заједнички интерес земаља јадранско-балканског региона даље јачање пријатељских односа и узајамне сарадње, која може да убрза реализацију циљева националне развојне стратегије, као што су повећање друштвеног производа и запослености, побољшање услова живота, развој добросуседских односа у региону и Европи и пуну интеграције Србије у ЕУ.

Шкундрић је нагласио да је Србија заинтересована за убрзање сарадње са Италијом и Аутономном регијом Фурланија - Јулијска крајина, као и са свим земљама јадранско-балканске регије.

Он је указао да је посебан печат даљем развоју пријатељских и стратешко -партнерских односа Србије и Италије дат је на заједничкој седници двеју Влада у Риму 13. новембра прошле године, уз присуство председника двеју држава.

"Успостављени модел сарадње између Србије и Аутономне регије Фурланија-Јулијска крајина може да послужи, као пример успостављања интензивнијих односа у јадранско-балканској регији" рекао је Шкундрић.

Он је напоменуо да је Србија заинтересована за регионално повезивање у сектору енергетике, које подразумева стварање стабилног регулаторног и тржишног оквира у југоисточној Европи и ЕУ, како би се омогућило стабилно снабдевање тих земаља енергијом, као и стварање јединственог правног оквира за трговину електричном енергијом и гасом у том региону.

Први корак ка обновљивој енергији

Министар је истакао значај унапређење сигурности снабдевања енергентима у региону, побољшања стања животне средине, повећање енергетске ефикасности, употребе обновљивих извора енергије и развој конкурентног тржишта енергије и коришћење предности економије обима.

"Стратешки циљ Владе Србије који се остварује кроз изградњу гасоводне инфраструктуре, а истовремено представља испуњење стандарда за придруживање ЕУ је сигурност снабдевања природним гасом, кроз реализацију пројекта 'Јужни ток' и повезивање са гасоводним системима суседних држава ради диверсификације праваца снабдевања, као и изградња подземних складишта природног гаса у Банатском Двору и Итебеју" рекао је Шкундрић.

Српски министар енергетике је указао на значај повезивања гасоводних мрежа Србије са Хрватском, Румунијом, Бугарском, Републиком Срском, БИХ, Македонијом и Црном Гором, као и на значај изградње нафтовода ПЕОП, од Констанце у Румунији преко Србије, Хрватске, Словеније до Трста у Италији, где би се тај нафтовод прикључио на Трансалпски нафтовод, за снабдевање Централне Европе.

Шкундрић је оценио да Споразум о сарадњи Србије и Италије у области енергетике представља први корак ка реализацији билатералних пројеката и то у области обновљивих извора енергије, производње електричне енергије коришћењем хидропотенцијала Србије на Ибру, Сави и Дрини, као и развој преносне мреже између две земље.

Треба још 1.000 километара пруга

Он је напоменуо да у области инфраструктуре Влада Србије планира да, уз финансијску подршку ЕУ, настави изградњу путне и железничке инфраструктуре кроз Србију, као и да успостави неопходне услове за неометану пловидбу на унутрашњим пловним путевима, а посебно на Дунаву и Сави.

Србија је у протеклих неколико година инвестирала око 200 милиона евра у рехабилитацију железничке инфраструктуре на Коридору 10, при чему је процењено да ће у наредних 10 година бити потребно око 3,9 милијарди евра за улагање у ту област.

"Према садашњем стању, железничку инфраструктуру у Србији карактерише потреба за модернизацијом још око 1.000 километара магистралних пруга, за шта је Србији потребна подршка ЕУ и међународних финансијских институција", поручио је Шкундрић.

Када је реч о развојном инвестирању у области интермодалног транспорта, а који има конекције са Јадранским морем и са Средоземљем, министар је истакао да је Србија у фази промоције код надлежних институција ЕУ за нови Мултимодални Коридор 11 (друм-железница- море) на релацији Арад - Темишвар - Вршац - Београд -Чачак - Подгорица - Бар - Бари.

Он је закључио да би тај коридор, повезујући Паневропске Коридоре 10, 4, и 7, директно побољшао транспортне и привредне везе између Италије, Црне Горе, Србије и Румуније, а индиректно и са Русијом, Украјином, Хрватском, Мађарском и Бугарском.