Сајмон Греј отворио други дан Бизнис форума

Шеф канцеларије Светске банке у Србији Сајмон Греј изјавио је данас да је време када је Србија заснивала свој раст на позајмицама од међународних финансијских институција и великом приливу директних страних инвестиција прошло и да ће у будућности морати више да се ослања на сопствене капацитете.

Греј је другог дана Бизнис форума на Копаонику истакао да ће међународни кредитори и даље бити присутни у Србији, али на нижем нивоу него у прошлости, као и да ће прилив инвестиција бити мањи, иако ће Србији и даље бити потребни страна технологија и знање.

Он је нагласио да је прошло време када је позајмљивање средстава водило ка расту јавне потрошње у Србији, јер ће у будућности морати више да се штеди, да буде више извоза и "гринфилд" инвестиција.

Србија ће морати да настави рад на унапређењу пословног окружења ради привлачења страних инвеститора, као и на реформи јавног сектора, посебно у области образовања , иначе неће бити конкурентна, упозорио је Греј.

Светска банка је у Србији подржала два тока реформи - унапређење пословног окружења и реформу јавне потрошње, навео је представник те међународне финансијске институције.

Греј је оценио да је највећа снага Србије у томе што постоји снажна визија Владе Србије усмерена ка Европи и тржишној економији, одлучна посвећеност пројектима и стручност владе и пословне заједнице, која је на време почела да се припрема за долазак кризе.

Као слабости Србије Греј је навео, између осталог, неусклађеност различитих стратегија и мноштво супротстављених циљева, као и мањак капацитета за примену и реализацију одређених пројеката.

Циљ владе да Србија уђе међу 70 најконкурентнијих земаља

Потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић рекао је данас да је циљ Националног савета за конкурентност да Србија до краја мандата ове владе, са садашњег 93. места, уђе међу првих 70 најкурентнијих земаља на листи Светског економског форума.

Ђелић је на Бизнис форуму на Копаонику подсетио да је на листи од 133 земље, Србија на 93. месту, што је низак ниво конкурентности, а иза нас су, из региона, само Албанија и Босна и Херцеговина.

Он је објаснио да се листа прави на основу сумирања неколико фактора конкурентности, а Србија је на дну те листе по капацитету да задржи елиту, затим, по ефикасности антимонополске политике и правној сигурности.

Ђелић је објаснио да 70 одсто оцене Светског економског форума произилази из упитника, који попуњавају српски привредници, тако да је према његовим речима "то мање објективан поглед".

Национални савет за конкурентност направио је листу од 38 мера, које би требало да побољшају позицију Србије и оне се односе на објављивање административних процедура и свих образаца на Интернету, затим прављење базе података о локацијама у Србији на којима је могуће градити.

Мере се односе и на уплаћивање комуналних такси, решавање проблема транспортних дозвола и енергетској ефикасности.

Потпредседник владе подсетио је да је ЕУ направила стратегију раста до 2020. године, у чијем се срцу налази конкурентност.

Србија је далеко од циљева те стратегије, пошто је тренутна запосленост у ЕУ 69 одсто, план за 2020. годину је 75 одсто, а у Србији је запосленост тренутно око 50 одсто, навео је потпредседник Владе Србије.

Калановић: Развој инфраструктуре предуслов бржег раста

Министарка за Национални инвестициони план (НИП) Верица Калановић изјавила је данас да сви модели развоја Србије после кризе у приоритетне задатке стављају развој инфраструктуре, као предуслов бржег привредног раста Србије.

Калановић је у изјави Танјугу истакла да НИП од ове године финансира само инфраструктурне пројекте и нема финансирања текућег одржавања, опреме, консалтинга, субвенција и "меких" кредита.

Она истакла да је у односу на претходне године смањен број пројеката и поштују се процедуре, које су готово истоветне процедурама Светске банке.

Према њеним речима, ове године НИП-у је на располагању око 26 милијарди динара, од чега је 15,5 милијарди из буџета, а 10 милијарди из пројектног зајма Европске инвестиционе банке.

Калановић је истакла да је потребан нови модел реализације и управљања пројектима, који подразумева делимичну модернизацију управљања на централном нивоу, кроз рад министарстава и трансформацију појединих институција.

Она је указала да је реализација пројеката у Србији и даље спора, иако је у прошлој и овој години направљен помак, истичући да је циљ да се у мандату ове владе створе предуслови да се пројекти реализују за неколико месеци, од тренутка одобравања средстава.

Посебан догађај – још један форум

На панелу, посвећеном економској и индустријској политици у условима кризе, гостима ће се обратити министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић, а међу излагачима је најављен и директор Агробанке Душан Антонић.

Као посебан догађај најављено је представљање пословне сарадње Бизнис форума на Копаонику са представницима "Европског менаџмент форума" на Бледу, са циљем да се у септембру том граду у Словенији одржава летњи бизнис форум за цео регион (уместо традиционалног саветовања економиста  у Милочеру), а зимски на Копаонику у марту.

У касним вечерњим сатима предвиђен је панел о томе шта је у Србији урађено у 2009.  и ста би требало да се уради ове године. На том скупу је предвиђено сучељавање ставова неколико министара из актуелне власти и из владе премијера Зорана Ђинђића.

Цветковићев умерени оптимизам

Јучерашње отварање Бизнис форума протекао је у знаку процена о макроекономским кретањима и реформама у привреди, које су изнели представници Владе Србије.

Премијер Мирко Цветковић оценио је да ће Србија сигурно ове године изаћи из кризе, али раст привреде од два одсто, који планира Влада Србије, је недовољан да би грађани довољно осетили да смо кренули путем раста.

Цветковић је оценио да не постоје поуздани подаци на основу којих би се са сигурношћу могло рећи да је Србија изашла из кризе, али да постоји низ показатеља, као што је скок извоза од 31 одсто у прва два месеца, који нас наводе да са оптимизмом очекујемо тај тренутак.