Понуда и потражња диктирају цену акција НИС-а

Основни узрок пада цена акција НИС-а на Београдској берзи јесте неравномеран однос између понуде и тражње за хартијама тог предузећа, изјавио је данас главни аналитичар берзе Мирољуб Ристић и додао да је закључно са јучерашњим даном издато више од милион налога на страни понуде за продају акција, а само 8.000 налога је било на страни тражње.

"Саме те цифре објашњавају и кретање цене, која је пала за око 6,5 одсто за првих седам трговачких дана, обим промета је на релативно ниском нивоу и они су директно узроковани односом понуде и тражње", објаснио је Ристић.

Он је на округлом столу на тему "Бесплатне акције као мотор развоја тржишта хартија од вредности" у Привредној комори Београда нагласио да је последња три дана Београдска берза примала дневно око 30.000 налога за продају.

Ристић је навео да је на српском тржишту капитала увек постојао огроман притисак од стране понуде акција и то углавном од неупућених продаваца, а мало интересовање на страни потраживања хартија од вредности.

Главни аналитичар Берзе је истакао да трговање битно карактерише понуда за преузимање акција НИС-а коју би "Гаспромњефт" требало да објави током фебруара 2011, по цени од 4,8 евра по акцији и додао да не очекује да ће свих 4,8 милиона акционара то прихватити, али да "има простора да се формира неко значајније трговање".

"Сам ефекат НИС-а на развој тржишта капитала биће видљив тек након те понуде за преузимање, када се буде видело која је заиста расположива ликвидност НИС-а и права мера ће бити баш у томе колико ће се ликвидност целог тржишта Београдске берзе и ликвидност хартија НИС-а повећати након тога", казао је Ристић.

Члан Комисије за хартије од вредности Душан Бајец рекао је да код изласка акција НИС-а на Београдску берзу није било великих очекивања зато што "Гаспромњефт" треба да упути понуду за преузимање и сама та чињеница јасно говори да ће се тај процес завршити тако што ће "Гаспром" купити већи број акција.

"Тек после понуде за преузимање један део ових акција који не буде продат, постаће предмет даље трговине на финансијском тржишту и тада ће повољно утицати на домаће тржиште капитала", истакао је Бајец и додао да су већа очекивања од акција које тек долазе, а доста тога зависиће од тражње.

Бајец је казао да се озбиљно размишља о евентуалном "укрупњавању тржишта", које заговарају Србија и Хрватска, из разлога што су сва тржишта у окружењу "много ситна и прави страни инвеститори на мала тржишта неће да дођу".

"Не може нико да дође на тржиште на којем са ситним улагањима може да купи све што ту има", објаснио је Бајец и рекао да управо одатле потиче идеја да велика предузећа из целе бивше Југославије преко једног тржишта, али коришћењем постојећих националних институција, отворе могућност да предузећа могу да траже капитал на целој територији бивше СФРЈ, као и да инвеститори могу ту слободно да улажу.

Бајец је казао да се очекује да нови закон о тржишту хартија од вредности буде донесен што пре, јер би "донео правила игре која постоје на светским финансијским тржиштима".

Директор Центра за подршку приватизације Агенције за приватизацију Борис Мајсторовић истакао је да је Јавно предузеће "Аеродром Никола Тесла" постало затворено акционарско друштво, да је основан акционарски фонд и да грађани најпре могу очекивати те акције, уз поделу акција "Телекома", у зависности од одлуке Владе Србије за динамику којом ће се оне делити.