Почели разговори са ММФ-ом

НОВИ САД  -  У Народној банци Србије данас су почели технички разговори са члановима мисије Међународног монетарног фонда, везани за прикупљање података и сагледавање текућих макроекономских, платнобилансних и монетарних кретања, саопштила је централна банка.

Кључ успеха крије се у могућности Србије да мањак у буџету сведе на четири одсто.

Припремио новинар Радио Новог Сада Ђуро Вукелић.

Према информацијама из Министарства финансија, са ММФ ће бити разговарано о буџету за наредну годину. Предлогом буџета за 2010, који је направила Влада Србије, предвиђен је дефицит од четири одсто бруто домаћег производа (БДП).

Мисија ММФ започела је другу ревизију кредитног аранжмана са Србијом током посете Београду од 24. августа до 1. септембра, али ревизија није закључена пошто није постигнута сагласност око буџета Србије за 2010. годину.

Уколико ревизије кредитног аранжмана буду успешно завршене, Србија ће моћи да повуче другу и трећу рату кредита, у износу од око 1,2 милијарде евра.

Мисији ММФ-а Влада намерава да предочи предлог буџета са планираним смањењем јавне потрошње кроз замрзавање плата у јавном сектору, смањење броја запослених у државној администрацији и смањење трошкова за набавку робе и услуга.

Одбор директора ММФ-а је 15. маја 2009. године одобрио кредитни стенд бај аранжман Србији, који ће трајати до априла 2011. године.

Тиме је за око седам пута повећан кредит који је ММФ одобрио Србији у јануару 2009, са 402,5 милиона евра на 2,94 милијарде евра. Србија је до сада повукла прву траншу од око 788 милиона евра.

Динкић: Влада се припремила за разговоре са ММФ-ом

Министар економије Млађан Динкић оценио је данас да се Влада Србије "јако добро" припремила за разговоре са Међународним монетарним фондом (ММФ).

Динкић је на конференцији за новинаре рекао да је техничка мисија ММФ данас стигла, а да званични разговори почињу у понедељак, 26. октобра.

Љајић: Очекујемо подршку ММФ-а

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић данас је изразио очекивање да ће Међународни монетарни фонд (ММФ) подржати начин спровођења социјалне политике и да ћемо од те међународне финансијке институције добити тражена средства.

"Надам се да ћемо добити сагласност ММФ-а односно другу траншу кредита", рекао је Љајић.

Он је додао да ће наредне седмице разговарати са представницима ММФ-а везано за оно што чинимо у домену социјалне политике као и за оно што намеравамо да урадимо кроз реформу у смислу додатних уштеда".

Љајић је истовремено указао да извештаји из Светске банке и ММФ-а "говоре да наша социјална давања нису велика, чак напротив она су испод просека земаља у региону".

Он је додао да ћемо наредне године имати повећани номинални износ за социјана давања што не значи да ће она бити већа из простог разлога што ћемо имати више корисника.

Дугалић верује у позитиван исход преговора

Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић изразио је данас уверење да ће предстојећи преговори са ММФ-ом бити повољно завршени по Србију и оценио да би то много значајно да допринесе привредном опоравку наше земље у наредној години.

Дугалић је казао да ће током преговора Мисије ММФ-а и Владе Србије бити пронађено компромисно решење на основу захтева владе да се не повећавају порези, али ће наша земља морати да прихвати неке обавезе, поготово у погледу смањења јавне потрошње.

Он је на конференцији за новинаре истакао да позитивна оцена друге и треће ревизије стенд-бај аранжмана неће аутоматски значити повећање кредитног рејтинга Србије, који тренутно износи ББ минус, јер то зависи и од других фактора, истовремено упозоравајући да би неуспех у преговорима могао да доведе до пада кредитног рејтинга Србије.

Дугалић сматра да би позитивна оцена ММФ-а, као и неке друге подстицајне мере владе могле значајно да допринесу опоравку српске привреде у наредној години.

Одговарајући на питање новинара да ли би требало пристати на захтев ММФ-а да се укину подстицаји за ликвидност привреде јер би то значило интервенционизам државе, Дугалић је рекао да то значи да кредити представљају вентил за раст, не само банкарске и кредитне активности, већ и опоравак привреде.