Почела берба малина, приноси за 15 одсто мањи

Нагло сушење малињака услед суше

Он је указао на многобројне проблеме са којима се произвођачи суочавају у овом тренутку, а пре свега на нагло сушење малињака изазвано неповољним временским приликама.

Терзић је објаснио да је најпре владала суша која је трајала 25 дана, потом је дошло до јаких падавина које су изазвале велико испаравање, након чега је поново наступио период високих температура.

Када је реч о приносима, Терзић је објаснио да ће, упркос ранијим проценама да ће род бити на нивоу од прошле године или нешто нижем, овогодишњи просечан принос износити око пет тона по хектару.

Принос ће ове године бити мањи због временских услова и проблема са зараженим садним материјалом, услед чега се јавља сушење малине, објаснио је он и подсетио да је просечан принос 2008. године износио око 5,5 тона по хектару.

Квалитет малине, упркос суши, није лош, нагласио је Терзић и казао да "свака сушна година доноси добар квалитет, али максимално смањи род".

Берба малине је пре десетак дана почела у Липолисту, а потом и у Ариљском и Ивањичком крају, прецизирао је Терзић и додао да ће берба због суше бити временски скраћена и трајаће око 20 до 25 дана, уместо планираних 30 дана.

Монополистички став хладњача незапамћен

Говорећи о овогодишњој откупној цени малине, Терзић је казао да она још није договорена.

"Овакав монополистички став хладњача је незапамћен", оценио је Терзић и додао да малине тренутно нема довољно не само у Србији, већ и у свету и да цена мора бити далеко виша.

Светска производња малине 2005. године износила је 450.000 тона, што је за 30 одсто било мање него што је било потребно европском и светском тржишту, подсетио је Терзић и упозорио да је та производња 2008. године износила свега 180.000 тона.

Појединци покушавају да разлог за ниску откупну цену малине пронађу у светској економској кризи и тренутној ситуацији на тржишту, рекао је он и додао да не постоје параметри који би то оправдали, јер су ђубриво, препарати, хемијска средства и репроматеријал поскупели за три пута.

У Липолисту се малине откупљују по цени од 150 до 170 динара, у Ариљском крају још нису формиране цене, док су у Ивањичком крају поједине хладњаче изашле са ценом од једног евра по средњем курсу на дан предавања, што износи око 92 до 93 динара, прецизирао је Терзић.

Терзић је изразио сумњу у тврдњу хладњачара да ће се после 30. септембра по завршном рачуну, извршити расподела добити у односу 51 одсто - 49 одсто у корист произвођача, а да се сада исплати један евро по килограму.

"Уназад 15 година по завршном рачуну никада нисмо добили новац, а расподела добити између сељака и хладњачара увек изостане, јер завршни рачун буде на позитивној нули", додао је он.

Терзић је том приликом најавио и да ће у наредних седам дана појавити откупљивачи малине из ЕУ, који ће платити 200 динара по килограму , а та малина ће директно цистернама бити транспортована у ЕУ.