Пад производње у свим гранама хемијске индустрије

Прошле године све гране хемијске индустрије у Србији забележиле су пад производње за око 20 одсто у односу на 2008. годину изјавио је секретар Удружења хемијске, фармацеутске, гумарске и индустрије неметала у Привредној комори Србије (ПКС) Векослав Шошевић.

Шошевић је за Танјуг рекао да је један од главних разлога тако високог пада у томе што је светска економска криза изазвала смањење продукције у многим другим привредним гранама, којима су намењени хемијски производи, као што су пољопривреда, енергетика, грађевинарство, метална и дрвна индустрија.

Дошло је до пада тражње производа који су намењени грађевинарству - боја, лакова, керамичких плочица, подова, пластичне столарије, као и производа за аутомобилску индустрију - пнеуматика и пластичних делова за возила, а пад куповне моћи грађана допринео је мањој тражњи средства за прање, чишћење и козметике, истиче Шошевић.

Хемијска индустрија је, осим тога, била суочена, према речима Шошевића, са недостатком обртних средстава и кредита који би могли да поспеше производњу, јер је технологија превазиђена и стара око 30 година, а нису обновљени ни капацитети, срушени у НАТО бомбардовању.

Он је додао да се стање погоршало и због недовршене производње великих система, као што су "Петрохемија", "Стаклара Параћин", "Стаклара Панчево, "Азотара Панчево" и "Шамот" Аранђеловац.

Лошем стању допринео је и низ неуспелих приватизација, као што су "Рекорд" -Раковица, који је у стечају, "Жупа" -Крушевац, која је враћена поново у друштвене руке , "Вулкан" -Ниш, "Магнохром" који је раскинуо уговор са Индијцима, ИХП -Прахово, која је продата Грцима, али никако да крене производња.

Ту су и фабрике у стечају - "Вискоза"-Лозница и "Прва искра"- Барич, које представљају велики део базне хемије, а требало би да обезбеђују сировине за целу хемијску индустрију, па сада имамо повећан ионако велики увоз сировина, указао је Шошевић.

Он је оценио да је највећи проблем увоз лекова, јер сада на тржишту имамо 68 одсто иностраних медикамената. Из Хрватске смо, например, лане увезли лекова за 20 милиона долара, а извезли само за 200.000 долара, док из Македоније набављено лекова за 15 милиона долара.

Прошле године хемијска индустрија смањила је и извоз и увоз, импорт је износио 2,97 милијарде долара, а извоз 1,02 милијарде долара, а трговински дефицит је био 1,95 милијарди долара.

Највише смо извозили аутомобилске гуме, плоче од пластике и лекове, а увозили такође лекове, пластичне масе и вештачка ђубрива, наглашава Шошевић.

Експерт ПКС је рекао да је могуће повећати извоз примарне пластичне масе и каучука, пластичне амбалаже, црева, фолије, и медицинских средстава - лабораторијске пластике.

Извозну перспективу имају гуме за путничке аутомобиле, боје и лакови, минерална ђубрива, средства за заштиту биља, средства за прање и чишћење и стаклена амбалажа, посебно за индустрију пива и неметални минерали - као што су базалт, зеолити, калцит и каолин којих има на југу Србије.

За зеолит постоји велики пројекат у Босиљграду, од 150 милиона евра, који ради "Фарамаком МБ" из Шапца, а са свим тим извозом могуће је смањити увоз за 400 милиона евра, што захтева и улагања у технологије од око 100 милиона евра, указао је Шошевић.

Напомињући да смо лане увезли пивских флаша за 55 милиона евра, Шошевић је указао да ће обнова технологије у параћинској стаклари захтевати улагања у првој фази од 18 милиона евра, уз укупну инвестицију вредну 45 милиона евра.

"Србијагас" истовремено помаже производњу ђубрива у панчевачкој "Азотари" , али без стимулација од државе или нових улагања инвеститора, панчевачка фабрике не може да произведе јефтино ђубриво, јер околне земље имају субвенције, указао је Шошевић.

Домаћи капацитети за производњу ђубрива сада су око милион тона, а увозимо 600.000 тона тог важног елемента у производњи хране.

Он је указао да је "Вулкан" - Ниш највећи произвођач транспортних трака за електропривреду - за руднике, што је такође велика могућност за смањење увоза, али после раскида уговора због неуспеле приватизације, нема обртних средства за покретање производње и могућности за добијање кредита.

Потребна је и нова технологија за "Трајал", који је потписао уговор са "Фиатом", рекао је он, додајући да је "Жупа" била својевремено једини снабдевач хлором у Србији, а данас је тај увоз слободан за све водоводе.

Око 80 одсто хемијске индустрије је приватизовано, а фирме у којима се раскида уговор, сада су у горем стању, него у моменту приватизације, рекао је Шошевић, наводећи да има и примера успешне приватизације - "Хемофарм", "Хенкел Мерима", "Здравље Актавис", "Кнауф" -Сурдулица, "Месертехогас" , "Тигар" -Пирот.

Он је нагласио да "Галеника" не треба да се приватизује, јер сваки четврти лек који се издаје на рецепт потиче из те фирме.

Шошевић је казао да држава даје субвенције предузећима које имају добар програм, а да није нашла механизме да такве фирме могу да учествују на тендерима у јавним предузећима, јер не могу да испуне услове прописане законом.

У хемијској индустрији Србије сада има 2.500 предузећа, која запошљавају око 63.500 радника, што представља пад за више од 10 одсто, у односу на 2005. годину, због приватизације и отпуштања радника у приватизованим фабрикама.