Неопходан тим стручњака за сточарство

НОВИ САД - Декан Пољопривредног факултета у Новом Саду Милан Крајиновић изјавио је данас да би због побољшања стања у домаћем сточарству Министарство пољопривреде требало да формира тим стручњака који ће пратити ту област.

"Министарство пољопривреде би требало да формира екипу компетентних људи који ће континуирано пратити стање у домаћем сточарству и редовно о томе информисати министра", рекао је Крајиновић на округлом столу "Како зауставити негативне трендове у пољопривреди".

Према његовим речима, за поправљање стања у домаћем сточарству неопходно је да држава повећа и висине регреса и извозних премија, односно да појача подстицајне мере у области сточарства у Србији.

Крајиновић је прецизирао да је у Србији 2001. године произведено 104.000 тоне говеђег меса, а да је шест година касније произведено око 95.000 тона, "чему су највише допринели диспаритет цене инпута и живе масе и лош генетски потенцијал говеда".

"Мали број грла, несигуран откуп, нередовне исплате, тржишни монопол и лош генетски потенцијал допринели су и да производња млека у Србији опадне са 1,05 милиона литара у 2001. на свега 674.000 литара млека у 2007. години", оценио је декан Пољопривредног факултета.

Додао је да стање ништа није боље ни у овчарству, козарству и живинарству, а да је ниво производње најмање опао у свињарству, зато што од укупне годишње потрошње меса у Србији 60 одсто чини свињско месо.

Представник Академије инжињерских наука Србије Ратко Лазаревић, која је била организатор данашњег округлог стола, рекао је да на селу у Србији живи више од половине становника, од којих се само 18 одсто бави пољопривредом и веома тешко живи.

"Око 1.000 насеља је пропало, пољопривредници су осиромашили и препуштени су сами себи. И поред повећане тражње у свету, наша земља нема визију производње хране, због чега би хитно морала да економским мерама заштити домаћу пољопривреду, као што то ради ЕУ", оценио је Лазаревић.

Према његовим речима, приоритетни задатак домаће пољопривреде у наредном периоду морао би да буде и потписивање што већег броја међународних споразума, што би Србији омогућило лакши приступ тржишту Европске уније.