ММФ: Већи ПДВ ако се не смањи јавна потрошња

БЕОГРАД - Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорио је да ће Влада Србије морати да разматра мере за повећање буџетских прихода, укључујући и повећање пореза на додату вредност (ПДВ), ако не припреми спроводиву стратегију смањења јавне потрошње.

Програм који је Влада Србије договорила са ММФ-ом углавном се спроводи по плану, изузев у фискалној области, наведено је у Меморандуму ММФ-а који је данас објавила Народна банка Србије (НБС).

У том документу који је ММФ припремио после разговора са српским званичницима у склопу друге ревизије текућег кредитног аранжмана вредног 2,9 милијарди евра, истиче се да је дефицит буџета Србије од четири одсто за један проценат већи него што је договорено.

Увећани мањак у државној каси, према тумачењу Мисије ММФ-а која је у Београду боравила од 24. августа до 1. септембра, последица је мањих прихода проузрокованих слабостима економије и само делимичном применом договорених фискалних мера.

ММФ је указао да ће "развој здраве и кредибилне фискалне стратегије представљати кључни изазов за власти у Србији и да ће брже реформе у тој области морати да обезбеде уштеде које ће надокнадити пад учешћа пореза у бруто друштвеном производу, већа плаћања по основу камата и повећану капиталну потрошњу, како би се унапредила јавна инфраструктура која је у лошем стању".

Према сазнањима Мисије ММФ-а, Влада Србије планира да у склопу реформи које треба да смање јавну потрошњу, предлог новог закона о пензијском осигурању припреми до краја ове године, а он би обухватао повећање старосне границе за пензионисање за жене и строже услове за рано пензионисање.

У сарадњи са Светском банком, како се Влада обавезала у разговорима са Мисијом ММФ-а, биће припремљена и реформа здравства, образовања и социјалних давања.

Како наводи ММФ, у наставку друге ревизије кредитног аранжмана, која ће почети 20. октобра, тек треба да се постигне споразум о начину финансирања дефицита буџета Србије у 2010. години, с обзиром да је потребно време да реформе у области потрошње дају пуне ефекте.

Неспорно је, како је истакнуто у Меморандуму ММФ-а, да плате буџетских корисника и пензије и у идућој години треба да остану замрзнуте, као и да се не примају нови радници у јавном сектору и да буду замрзнуте плате у већини државних предузећа.

"Постојала је општа сагласност да би при актуелним политикама фискални дефицит у 2010. години могао да се повећа на 5,5 одсто БДП-а, иако су власти Србије изнеле мишљење да би приходи могли да буду већи од очекиваних", навео је ММФ и додао да би дефицит у том износу тешко могао да се финансира и не би био у складу са одрживим јавним финансијама.

Уштеде у буџету Србије у 2010. години, које Влада планира да постигне отпуштањем 10 одсто запослених у државној управи, као и вишка радника у здравству и школству, према процени ММФ-а, биле би ограничене због отпремнина за те раднике.

Мисија ММФ-а је потврдила да је Влади Србије сугерисала повећање ПДВ-а, како би се надокнадили смањени приходи буџета, али је Влада одлучила да реформом јавне потрошње смањи буџетске расходе.

Предлог ММФ-а био је измена државног програма кредитне подршке субвенцијама из буџета, односно укидање горње границе каматне стопе на субвенционисане кредите, али се Влада Србије определила да до краја 2009. године задржи садашњи програм и да до краја идуће године, ако тржишни услови то дозволе, постепено укине субвенције за кредите за ликвидност.

"Акутне финансијске тензије су попустиле и за сада је банкарски систем пребродио неповољне последице ширења глобалне финансијске кризе", наведено је у Меморандуму ММФ-а где се додаје да је успорен укупни раст кредита у Србији, а да су у порасту ненаплатива потраживања.

Монетарна политика, додаје се, требало би да се и даље фокусира на инфлацију, за чији раст постоје ризици.

"Постизање договора о здравом и кредибилном фискалном програму ће и даље остати кључни елеменат за завршетак овог и наредног разматрања програма", навео је ММФ у меморандуму.

Бајец: Влада мора да спреми план реформи јавног сектора

Влада Србије мораће до следећег доласка мисије ММФ-а у октобру да припреми оквирни план реформи целокупног јавног сектора, а да у оквиру буџета за 2010. годину дефинише конкретан програм мера за почетак реализације те реформе, изјавио је данас члан Економског савета премијера Јуриј Бајец.

Бајец је у изјави Танјугу истакао да се не ради само о реформи државне администрације, већ о реформи читавог јавног сектора, односно 440.000 запослених - од јавне управе, преко образовања, здравства, војске, полиције, судства, која ће се реализовати у средњорочном временском периоду.

Тиме Србија треба да одговори на захтеве ММФ-а о почетку смањивања јавне потрошње, истакао је он и додао да ће прва фаза реформи подразумевати сагледавање вишкова запослених, али не само у државној администрацији, затим могуће уштеде које се тичу текуће потрошње и поновно преиспитивање приоритета везаних за јавне инвестиције и субвенције државе.

"То су елементи на основу којих ће се већ у првој години покушати наћи довољно уштеда да би се обезбедило смањивање фискалног дефицита целе Србије, не само буџета Републике, већ и буџета локалних самоуправа, Војводине, а истовремено као посебан пакет ће се разматрати реформе, односно потези везани за јавна предузећа", објаснио је Бајец.

Према његовим речима, све то мора да буде спремно за долазак мисије ММФ-а 20. октобра и мора да буде довољно прецизно дефинисано и поткрепљено, тамо где је потребно и законским решењима, како би деловало кредибилно.

Упитан да ли ћемо 2010. годину моћи да прођемо без додатних пореских оптерећења, Бајец је истакао да држава ради све да се то не деси и подсетио да је ММФ у преговорима сматрао да би проблем дефицита у 2010. најлакше могао да буде решен повећањем ПДВ-а.

"Наш став је био да у условима кад су замрзнуте плате и пензије, када је привреда оптерећена великим проблемима, а запослени у привреди примају или умањене плате или су мање упослени, додатна пореска оптерећења не би била добра", објаснио је он.

Бајец је оценио да је током преговора ММФ био врло коректан према Србији и да је схватајући потребу за дубинском реформом јавног сектора утрошио доста времена разговарајући са његовим највећим деловима као што су просвета, социјална заштита, пензије.

Тиме је ММФ решио да и сам буде активан у сагледавању могућности како би се у јавном сектору, не само смањивањем запослених, већ променом концепта финансирања неких области и начина организовања, оствариле трајније уштеде, указао је он.

Бајец је нагласио и да одређена благост ММФ-а у преговорима произилази из његовог новог положаја, који у условима кризе, сем инсистирања на строгој финансијској дисциплини и чврстој монетарној политици подразумева шири, реформски поглед на ствари.

Милосављевић:Реформе у здравству ММФ оценио позитивним

Министар здравља Томица Милосављевић изјавио је данас да је то министарство имало садржајне и добре разговоре са мисијом ММФ-а и да је та институција, као и Светска банка оно што је урађено протеклих година у тој области оценила као "крајње позитивно".

Милосављевић је додао да су развојни пројекти у здравству углавном рађени у сарадњи са консултантима Светске банке и Међународним финансијским институцијама и подсетио да ММФ треба да води рачуна пре свега о економским параметрима, али између осталог и здравственом систему као делу јавне потрошње "јер је улагање у здравље истовремено улагање и у економски и одрживи развој земље".

Када је реч о рационализацији у тој области, Милосављевић је новинарима након конференције у хотелу "Зира", на којој је говорио о акредитацији здравствених установа, казао да се "расположива средства користе на пристојан начин, а цене лекова, потрошног материјала и свега што се купује средствима Фонда за здравствено осигурање су много мање него пре неколико година".

"Посао који обављамо много је видљивији пре свега у здравственом осигурању, а број запослених одговара потребама", указао је министар додавши да је смањен број болесничких постеља и постигнуто умерено повећање ефикасности вишег броја хоспитализација и пријема у болницу.

Он је додао да је у домовима здравља забележен већи број прегледа по доктору и да је 2006. године из здравственог система уз отпремнине отишло је 14.500 људи, уз услов да се њихово место не попуњава.

Министар здравља је додао да је од тада примљено око 4.000 здравствених радника углавном на нова радна места.

Према речима Милосављевића, постоји недисциплина запошљавања људи на одређено време, јер се финансирају из сопствених средстава здравствених установа, а њихов број ће морати да се смањи наредне године.

Он је додао да је увођењем система фискализације у јуну зарађено око 400 милиона динара и да тај систем подразумева да се половина новца зарађеног фискализацијом мора дати онима који су радили па ће установе и њихови управљачки тимови имати мање новца за запошљавање на одређено време.

Милосављевић је казао да је здравствени систем "финансијски одржив" без обзира што је највећи финансијски терет на леђима Фонда за здравствено осигурање, јер је ребалансом буџета због сиромаштва земље морала да буде смањена и свота новца коју буџет даје Фонду да би платио допринос за људе који немају сопствени приход.

"Ми смо зато прибегли повећању партиципације у јануару 2009. године и мислим да ћемо морати о томе да размишљамо поново", рекао је Милосављевић додавши да ће кључна ствар бити промена начина финансирања.

Он је казао да ће подршка томе моћи да се обезбеди променом Закона о платама и Закона о раду.

Кркобабић: Интензивиране реформе пензионог система

Потпредседник владе Србије Јован Кркобабић изјавио је данас да су послови на реформи пензионог система интензивирани, као и да ће до краја октобра Међународном монетарном фонду (ММФ) бити представљени кораци предузети у том правцу.

Кркобабић је у изјави Тањугу прецизирао да су ММФ-у предложене реформе пензијско-инвалидског осигурања у три правца - кадровско оспособљавање ПИО фонда за обављање сложених послова, потпуно преиспитивање пензионог система и рад на успостављању рада Централног регистра.

Он је нагласио да би реформа пензионог система требало да резултира усвајањем низа законских аката, међу којима новог закона о реформисаном пензијском систему, чије је усвајање договорено за почетак наредне године.

"Формирана је радна група која ради на преиспитивању пензионог система у целости. Њен задатак је да преиспита критеријуме за одобравање старосне, инвалидске, породичне пензије, преиспитивање дужине стажа и година живота за одлазак у пензију, као и висине пензије и начина на који се остварује инвалидска пензија у разним случајевима", рекао је Кркобабић.

Он је додао да је у ПИО фонду формиран и радни тим, на чијем је челу директор Фонда Слободан Здравковић, са задатком да се организационо, кадровски и технички оспособи та служба.

Као трећи сегмент реформе пензионог система, навео је он, предложено је успостављање Централног регистра осигураника, захваљујући коме ће се располагати прецизним подацима о броју послодаваца који уплаћују доприносе, као и броју радника од чијих се плата ти доприноси издвајају.

Кркобабић је објаснио да би Закон о Централном регистру осигураника требало да буде усвојен до краја године, а да сам регистар почне да функционише средином 2010. године.

"Када у октобру представници ММФ дођу поново у Србију имаћемо прве скице решења за сва та три елемента", прецизирао је Кркобабић.

Он је навео да је од неразумевања представника ММФ на почетку преговора 2008. године до данас, дошло до потпуне сагласности са вођењем пензионе политике.

"Међународне организације су схватиле да смањење пензија ни у ком случају у овом тренутку не би дало позитивне резултате и да су наши предлози добри", оценио је разговоре са ММФ Кркобабић и додао и да су представници Фонда отишли у уверењу да није дестабилизована држава, нити економско стање у земљи вођењем рачуна о положају пензионера.

СРС: Преговори са ММФ наставак политичког условљавања

Српска радикална странка (СРС) оценила је данас да су преговори Владе Србије са представницима Међународног монетарног фонда представљали "наставак политичког условљавања и финансијске зависности државе од западног капитала".

Посланик СРС-а Владан Јеремић казао је на конференцији за новинаре да ће реализацијом најновијег кредитног аранжмана са ММФ-ом Србија бити "економски матирана држава".

Јеремић је навео да је пројектовани буџетски дефицит премашио пројектованих три одсто бруто друштвеног производа, да је смањење јавне потрошње без озбиљнијих социјалних немира немогуће и да држава има негативни рејтинг за директне стране инвестиције.

Јеремић је упитао "да ли је режиму наметнут неки услов који је јавности непознат, а све зарад реализације целокупног кредитног аранжмана који треба да буде реализован до краја 2011. године?"

Он је рекао да су економски проблеми Србије структурне природе, а да ће, како је навео, политика високих камата и прецењеног динара, коју Влада спроводи по налогу ММФ-а, проузроковати да укупан спољни дуг Србије у наредне две године достигне ниво од 90 одсто БДП.

Јеремић је казао да је Србија "постала зависник од западног капитала" и додао да је потребна реформа и пореске и монетарне политике.

СРС, према речима Јеремића, предлаже да једна од мера буде увођење додатног пореза за банке уз лимитирање каматне стопе која се наплаћује клијентима или да би требало дефинисати начин опорезивања оних који су богатство стекли у протеклих 15 година.