10. мај - Св. Ап. Симон Зилот; преп. Исидора (оданије Васкрса)
Дезидерије, Жељко, Вилим
2. Реџеб 1433.
2. Сиван 5772.
Мирел: Добросуседски односи са Косовом
БЕОГРАД -
Директор Дирекције за западни Балкан у Генералном директорату за проширење Европске уније Пјер Мирел изјавио је данас да у ЕУ очекују да Србија са Косовом развија добросуседске односе и подсетио да је то назначено и у прошлогодишњем откобарском извештају о напретку Србије у европским интеграцијама.
"Могу само да поновим оно што смо ми рекли у нашем извештају из октобра прошле године који је говорио о напретку сарадње, где смо констатовали да су добросуседски односи оно што је напредак који треба очекивати", рекао је Мирел новинарима у Палати Србије након првог састанка Одбора за примену Прелазног трговинског споразума између ЕУ и Србије.
"Посебно смо у том извештају истакли, и сада ћемо то поновити, да треба прихватити царинске пунктове на Косову", додао је Мирел.

| Азиланти ће бити враћани |
|
Божидар Ђелић је изјавио да ће држављани Србије који претендују на политички азил у државама ЕУ бити враћени у земљу у складу са споразумом о реадмисији, а организатори "таквих траснпорта" кажњени. "Србија ће у недељама које долазе показати да 'бели шенген' схватамо као први важан корак у дугорочном циљу, а то је да будемо део шенгенског простора", рекао је Ђелић после састанка са Пјером Мирелом. Мирел, који је директор Дирекције за Западни Балкан у Генералном директорату за проширење Европске уније, указао је да људи који злоупотребљавају могућности путовања без виза "штете угледу Србије". Ђелић је упозорио да Србија неће толерисати "оне који би кроз своје поступке хтели да угрозе кључну слободу коју данас уживају сви грађани Србије". Он је додао да "овај случају ни на који начин не имплицира државу" већ да је у питању иницијатива одређених група. "Србија ће разбити те групе. Они који су тражили азил биће предмет реадмисије и на тај начин ћемо показати нашим грађанима да Србија неће дозволити злоупотребу која може угрозити њихову слободу а европским партнерима да је Србија поуздан партнер", поручио је Ђелић. |
Потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић подсетио је 'да је државна политика Србије позната а то је да она никад неће признати директно или индиректно независност Косова".
"Србија жели веома активно учешће свих у регионалним интеграцијама, али не може прихватити да регионалне интеграције буду основ за афирмацију некаквог суверенитета који она никада неће прихватити", нагласио је Ђелић.
"Налазећи решења за оперативни споразум са Еулексом и у сфери других питања Србија је показала приврженост у интеграцијама и жељу да се нађу прагматични одговори свуда где је то могуће", рекао је Ђелић.
Он је указао да је у последњих неколико недеља и месеци очигледно да европски партнери Србије, укључујући и оне који су отишли путем признавања независности Косова, трагају за одговорима.
"Очигледно је да се покушава да све више говори о једном компромису, а то је и циљ Србије - да се постигне историјски компромис око Косова и Метохије. Можемо рећи да европске интеграције и жеља Европе да све грађане који живе на Западном Балкану види као део ЕУ јесте и подстицај за постизање таквог компромиса", додао је он.
Он је објаснио и да 'нема никакве опозиције између европске интеграције и борбе за наш суверенитет, додавши да се у последње време види "већа форма синергије" између та два циља.

Србија успешно примењује трговински споразум
На састанку Одбора је констатовано да Србија успешно примењује тај споразум већ 14 месеци, што је велики успех владе и грађана Србије, изјавио је Божидар Ђелић.
"Данас је Србија и формално ушла у уговорно партнерски однос са ЕУ. Први пут смо имали комитет где су европски и српски интереси укрштени", рекао је Ђелић.
Интереси српских произвођача од данас ће бити заштићени на тржишту ЕУ на исти начин на који се европски произвођачи штите у Србији, истакао је он.
Ђелић је пренео да је на састанку било речи о трговини са ЕУ и испуњавању квота за извоз робе из Србије, подсетивши да 80 одсто извоза Србије иде на тржиште ЕУ, као и да више од 75 одсто робе на српско тржиште долази из ЕУ.
И поред тога, у 2009. години је забележен пад обима трговине са ЕУ од 25 одсто, али ефекти кризе нису имали утицај на сектор пољопривреде, где је Србија остварила суфицит, навео је потпредседник владе.
Ђелић је истакао да је Србије једина међу земљама централне и југоисточне Европе остварила суфицит у пољопривреди у размени са ЕУ, који је био два пута већи него 2008.
На састанку је констатовано да није испуњена квота за извоз "белог бифа" из Србије у ЕУ, пошто је извезено свега 12 одсто укупно одобрене количине, квота за извоз вина искоришћена је само осам одсто, а и риба је извезена испод дозвољене квоте.
Ђелић је нагласио да је извозна квота од 180.000 тона испуњена једино када је реч о шећеру и да је већ данас најавио Европској комисија нашу иницијативу за повећање те квоте.
Он је рекао да "није нормално" да Србија има исту квоту за извоз шећера као Хрватска, која је мањи произвођач.
Ђелић је указао да је на састанку било речи и о законској регулативи која се пре свега односила на примену царинског режима, заштиту конкуренције, животне средине и интелектуалне својине.
подели вест са пријатељима:
Lat
Hu





Радио и ТВ уживо

