Јелашић: Кључни период кризе у другој половини године

ВАШИНГТОН - Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је у Вашингтону да ће земље централне и источне Европе у другој половини године ући у кључни период економске кризе и оценио да је због тога потребно обезбедити прилив новца међународних финансијских институција.

"Време изјава, преузимања обавеза и писама о намерама је иза нас - банкама, инвеститорима, дужницима је потребан само новац", истакао је Јелашић у панел дискусији "Глобална криза у Европи и централној Азији", у оквиру пролећне скупштине ММФ-а и Светске банке у Вашингтону.

Тест за демократију

Јелашић је оценио да ће у неколико наредних месеци демократија бити изложена свом првом великом тесту од почетка транзиције у земљама централне и источне Европе и изразио очекивање да ће до краја године фискални приходи додатно опасти а "сива" економија ће добити на значају.

"Тренутна ситуација у региону је, у извесној мери, озбиљнија него на почетку процеса транзиције. Тешке реформе сада треба да буду усмерене искључиво на, у најбољем случају, одржавање постојећег стандарда грађана", нагласио је Јелашић.

Према његовој оцени, владе земаља у региону усредсредиће се углавном на финансирање текуће потрошње, односно на обезбеђивање плата и пензија, чак и кроз акумулирање новог дуга, док ће капиталне инвестиције бити значајно смањене.

Банке ће се суочити с падом вредности својих портфолија и потрошиће највећи део времена на рефинансирање или реструктурирање проблематичног дуга, одобравање нових зајмова Влади, на смањење оперативних трошкова и прикупљање значајног износа ликвидних средстава из предострожности, рекао је Јелашић и додао да очекује да ће неликвидност привреде значајно порасти.

Раст неликвидности преивреде

Број друштава у стечају ће порасти, јер земље источне и централне Европе немају законску одредбу као што је америчко "Поглавље 11" које предвиђа заштиту кредитора, навео је гувернер НБС и оценио да ће каматне стопе остати високе упркос смањењу референтних каматних стопа централних банака.

"Напослетку, али не и најмање важно, дефицит текућих плаћања ће бити значајно смањен, премда ће довести до значајно нижих буџетских прихода", нагласио је Јелашић.

Обазрива фискална политика

Јелашић сматра да монетарне и фискалне власти у земљама источне и централне Европе могу само ублажити, али не и преокренути ову негативну спиралу, због чега би владе тих земаља требало да воде много обазривију фискалну политику, јер морају да спроводе увелико закаснеле структурне реформе, што подразумева веома непопуларне мере у кризним околностима.

Банкаре треба убедити да повећају капитал банака и да наставе да одобравају кредите, казао је Јелашић и напоменуо да би о данашњој ситуацији монетарне власти у матичним земљама треба да убеде банке да узму додатни капитал.

"Бечка иницијатива"

Јелашић је препоручио да мере, договорене у оквиру "Бечке иницијативе" да банке које послују у Србији не смањују ниво кредита достигнут у 2008. години, треба применити на цео регион и поручио да ће он као гувернер НБС, "у Београду у том случају мирније спавати уколико се већина земаља прикључи том договору".

"Кад будемо коначно дефинисали наш договор, што ће се десити, надам се, за пар дана, иницијатори договора треба да се фокусирају на све друге земље будући да су ефекти преливања кризе веома велики: гласине у вези са неком банком у Србији или Хрватској шире се у року од пар сати и могу проузроковати непоправљиву штету", рекао је Јелашић.

Међу званичницима из 184 земље, пролећном заседању ММФ-а и Светске банке присуствују и потпредседници српске владе Млађан Динкић и Божидар Ђелић.

Главна тема заседања је улога двеју глобалних финансијских организација у превазилажењу светске економске кризе.