Јелашић: Још прети опасност од већег дефицита

Он је за данашње "Вечерње новости" рекао да не жели ни да размишља о томе шта би се десило ако бисмо у октобру пали "на поправном" пред ММФ-ом, додавши да је тај договор кључан за економску стабилност, привреду и стандард грађана.

Избор између лошег, горег и најгорег

"Свестан сам да је пред владом тежак избор, између лошег, горег и најгорег решења, али алтернативе нема. Прошла су времена кад неко 'искешира' новац из приватизације, па је лако седети у министарским фотељама", казао је гувернер, истичући да нема притисака да НБС штампа новац.

Он је навео да НБС није интервенисала на девизном тржишту од фебруара, што значи да и новац добијен од ММФ стоји у девизним резервама.

"Девизне резерве су и повећане у последњих пар недеља за око 200 милиона евра. Али, све прогнозе у вези са курсом и инфлацијом у великој мери зависиће од тога да ли ће бити договора са ММФ", казао је Јелашић. "Економска активност се последњих месеци стабилизовала, а очекује се и благи привредни раст током 2010. Међутим, кључно је питање када ћемо се са привредним растом вратити на позиције од пре годину и по дана. Ако нам за то буду потребне три године, тешко да ћемо толико дуго моћи да финансирамо рупу у буџету", истакао је гувернер НБС.

На питање има ли влада сада снаге и воље да спроведе оно што обећава, одговорио је: "Треба јој дати шансу, то је учинио и ММФ. У сваком случају, реформа јавног сектора је много тежи пут од повећања ПДВ".

Према његовим речима, трећа варијанта би била искључиво микс прве и друге.

"Уосталом, влада је још пре четири месеца усвојила документ у коме експлицитно стоји да ћемо, уколико приходи буду мањи од планираних, повећати ПДВ и смањити зараде", казао је гувернер.

Скок на паре

Он је навео да је у првих седам месеци консолидовани дефицит износио 67 милијарди динара, а у августу је само буџет имао дефицит од 10 милијарди.

"У јулу је било неких повећаних прихода, али једнократних, на пример, од пререгистрације аутомобила са црногорским таблицама. Нажалост 'уштедело' се на инвестицијама, које су знатно испод планираних, и то је лоше", истакао је Јелашић.

Упитан да ли је паметно да се 600 милиона евра од ММФ, који су нам сада на располагању, искористе за попуњавање буџетске рупе, одговорио је да је Србија, за разлику од већине земаља, одмах "скочила" на те паре, са жељом да се оне употребе за покриће буџетског дефицита.

"Најбоље би било да Србија има економску политику која не захтева додатно екстерно финансирање и да та средства, уместо у буџет и потрошњу, иду у девизне резерве НБС", казао је гувернер.