Јелашић: Девизно тржиште смирено

КИКИНДА - Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић изјавио је данас у Кикинди да је после краћих варијација и нервозе дошло до смиривања девизног тржишта на средњем курсу од 96,2 динара за евро.

Пад вредности динара који је уздрмао српску јавност у последњих неколико дана, није неуобичајен, а Народна банка Србије има довољно девизних резерви да спречи превелике дневне флуктације курса, рекао је Гувернер Радован Јелашић.

Разлога за страх нема

Таква кретања резултат су пре свега смањења референтне каматне стопе и уобичајене повећане тражње за девизама на крају године, истакао је Јелашић, додајући да ништа није црно и бело: смањење референтне каматне стопе омогућује јефтиније кредите, али банкама којима су тако ослобођена одређена средства нико не може забранити да за тај новац купују девизе.

Разлога за страх нема, јер су девизне резерве од преко 10 милијарди динара довољне да се очува стабилност цена, нагласио је гувернер у Кикинди.

Кикиндским привредницима представљене су повољне кредитне линије које се реализују преко Народне банке Србије, јер је истраживање Агенције за мала и средња предузећа, како је то рекао заменик директора Небојша Радиновић, показало да домаћа привреда није довољно информисана, а о томе да ли има новца или нема идеја, различито мисле људи из банатске привреде.

Сазнање о повољним кредитима ипак, не може да шкоди, а три понуђене линије, Европске агенције за реконструкцију, Европске инвестиционе банке и оне из средстава Владе Италије, нуде каматне стопе испод комерцијалних и за привреду значајно време почека.

Приликом избора услова коју су понуђени треба водити рачуна и о тренутним кретањима на европском финансијском тржишту, нагласио је гувернер, јер оно што је данас повољније не мора да важи и сутра.

Ако неко може да бира данас између више фиксне каматне стопе и ниже варијабилне која садржи маржу плус еурибор, каже Гувернер, боље би било да изабере фиксну камату, јер је вредност еурибора у нормалним условима кретала се између 2 и 3 одсто, што је далеко више од садашњих 0,7 односно 0.8.

Детаљније информације о кредитним линијама привредници могу видети и на сајту народне банке, али пре задуживања треба урачунати и то да це замрзнуте плате и пензије следеће године реално вредети још мање, па не треба рачунати на повећање домаће тражње, а са благим растом друштвеног бруто производа не очекује нас ни веће запошљавање у следећој години, нагласио је Гувернер, уз напомену да се кредитима не решава проблем већ купује време за његово решење.

Више није могуће трошити више од зарађеног

Србија је у протеклих девет година, захваљујући задуживању у иностранству, много више трошила него што је зарађивала, а то више није могуће, рекао је Јелашић.

Одавно у Србији није било тако мало инвестиција као ове године, рекао је Јелашић банатским привредницима на конференцији о међународним кредитима за финансирање малих и средњих предузећа.

Он је најавио да ће се Међународни монетарни фонд 21. децембра изјашњавати о програму који је недавно усвојила Влада Србије, са замрзавањем зарада и пензија, уз инфлацију од шест одсто.

Јелашић очекује да 2010. година буде боља од ове.

О кредитним линијама Европске инвестиционе банке, кредитима Владе Италије и средствима из Фонда револинг кредита привредницима из Баната говорили су представници тог фонда и Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа.