Држава жели масовну стамбену изградњу, Мркоњић обећава профит

БЕОГРАД - Министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић казао је да држава жели да што пре покрене пројекат масовне стамбене изградње и омогући свим заинтересованим грађанима да по повољним условима купе станове. Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић поручио је данас неимарима и банкама, као и представницима осталих грана које ће учествовати у масовној стамбеној градњи, да ће у том послу остварити "европски профит" упркос ниској цени квадратног метра.

Дулић је за данашње Вечерње новости казао да ће станови из програма Владе Србије бити зидани само у градовима где постоји потражња.

На питање када ће радна група Владе припремити предлог финансирања и изградње јефтиних станова, он је казао да је то "озбиљан посао и да Влада не жели да брза".

"Не могу да обећам, али очекујем да ће предлог бити спреман у септембру", рекао је Дулић и додао да је двадесетак општина изразило спремност да подржи тај пројекат.

Према његовим речима, сви грађани ће имати исти третман, а онај ко први буде испунио неоходне услове за добијање кредита, имаће право да купи стан.

"Наша је идеја да месечна рата буде у висини кирије. Желимо да грађани од својих примања могу да живе и плаћају рате за стан", рекао је министар.

Мркоњић обећава "европски профит" за масовну градњу

"У изградњи једног квадратног метра стана учествује око 40 привредних грана и свима гарантујем европски профит и део зарађеног колача, али ће цена стана бити 500 евра по квадрату", рекао је Мркоњић у интервјуу Танјугу.

Он је нагласио да се држава, која би требало да стане иза овог посла, неће мешати у тржиште станова, али неће, како је упозорио, дозволити корупцију и отимање пара од грађана на земљишту и на нераду.

"Нека се станови на Сењаку, Врачару и другим елитним локацијама у Београду и другим градовима продају по тржишној цени онима који то могу да плате".

"Ми решавамо 'кров над главом' за највећи број наших грађана који себи не могу то да приуште, па ће уместо кирије плаћати исти износ за њихов будући стан", нагласио је министар.

Мркоњић је позвао банке које раде у нашој земљи да узму учешће у том, за њих профитабилном послу,који може да се заврши за годину дана.

Предуслов за то је да држава, како је истакао, "ако је паметна и ако не буде много дрвених филозофа", одмах уђе у тај пројекат, јер имамо способну оперативу и произвођаче грађевинског материјала,као и раднике који знају посао.

"Тиме бисмо решили многе наше проблеме, јер само на моделу изградње 20.000 станова у Београду се може запослити 100.000 радника".

Према његовим речима, млади данас траже само две ствари - посао и свој стан.

"Ако им решимо 'кров над главом' - неће у толиком броју одлазити у иностранство", сматра Мркоњић.

С обзиром на то да и војска и полиција "потражују" барем 40.000 станова за своје припаднике, добра је идеја да се земљиште које припада војсци али тренутно нема намену уступи (замени) за изградњу јефтиних станова.

Говорећи о изградњи Коридора 10, Мркоњић је оценио да је "остварено оно што је била наша стратегија у реализацији тог путног коридора" и да смо показали светским банкама да озбиљно улазимо у тај посао.

Недавно је у саобраћај пуштена нова деоница аутопута од Прешева до Левосоја, дужине 20,5 километара, а завршена је и деоница обилазнице код Орловаче крај Београда.

У току је изградња две деонице од по 10 км између Новог Сада и Хоргоша, а планира се и још нових 20 километара на том делу пута, док ће бити настављени радови од Левосоја до Нерадовца (16км), на којој је већ завршен деоница од осам километара, а требало би да почне и изградња обилазнице код Димитровграда (8,6 км).

Иако радови на северном краку коридора касне због, како су рекли извођачи, лоших временских услова, министар најављује да ће бити завршени у року, 29. новембра.

"Нема лошег времена, већ само лоше организације. Извођаче треба опоменути и обављати сталну контролу радова", рекао је Мркоњић, додавши да је квалитет до сада извршених радова врло добар, у шта су се уверили и надзорни органи.

Ових дана је расписана лицитација за обилазницу код Димитровграда, а тендер је прилагођен нашим грађевинским фирмама. Расписан је у три дела - за тунеле, трасу и мостовске конструкције.

"Припремили смо такву тендерску документацију да и наша предузећа, која немају велике бонитете и гаранције банака, могу да конкуришу за извођење тих радова, чија је укупна вредност око 119 милиона евра".

Радови би требало да почну већ крајем октобра, до када би требало да буде завршена лицитација и изабрани извођачи.
Министарство за инфраструктуру ће, према речима министра, наћи форму да и наша предузећа учествују у свим тим пројектима.

"Не можемо пустити, примера ради, 'Мостоградњу', која је већински државно предузеће и запошљава 1.500 људи, а нема бонитет да конкурише на нашим тендерима, да остане без посла и потпуно пропадне".

Мркоњић је поновио да изградња ауто-пута од Београда до Чачка има исти приоритет као и Коридор 10 и истакао да је деоница између Београда и Љига врло рентабилна и да може "сама себе да исфинансира".

Држава ће на том пројекту имати више могућности да, осим наших, ангажује и велике светске фирме и то кроз такозвано приватно партнерство или кроз концесију, а према Мркоњићевим речима, постоји велики интерес турских фирми да уђу у реализацију дела пута од Чачка до Бољара.

Пројекат би требало да буде завршен до краја године, а радови да почну марта идуће године.

Осврнувши се на спор Србије са аустријским конзорцијумом "Алпина-Пор", Мркоњић је рекао да је судски и даље "статус кво", што није сметало да "Алпина" добије још један посао у Србији - пут између Кокиног брода и Нове Вароши.

"Алпина", у којој ради и 500 наших радника, гради и мост преко Дунава, код Бешке, који би, након много кашњења, требало да буде завршен октобра идуће године.

Мркоњић сматра и да Београд мора да добије још најмање два или три моста.

Један је, како каже, сигуран и то онај према Борчи, који отвара нову перспективу граду и омогућава и масовну изградњу станова у том делу Београда, други код Вишњице, који такође мора да буде реализован, и трећи - железнички и друмски мост код Винче.

"И, наравно, овај који се гради на Ади, а ја стално истичем да Београду треба и метро-мост", закључио је Мркоњић.