Драгин: Субвенционисање пољопривреде није угрожено

БЕОГРАД - Министар пољопривреде Саша Драгин изјавио је данас да, и поред тога што су средства том министарству ребалансом буџета смањена за 26 одсто, субвенционисање пољопривредне производње у овој години није угрожено, осим за некомерцијална пољопривредна газдинства.

"Олакшавајућа околност је што смо задржали сопствене приходе, за разлику од осталих министарстава, којима су сопствени приходи смањени за око 40 посто, тако да ћемо тај део надокнађивати из тих прихода", објаснио је Драгин у интервјуу Танјугу.

Субвенције не смеју бити доведене у питање

"Битно је и што ћемо, преко буџетских резерви, добијати око 60 одсто од средстава која ће бити уплаћена на основу пензијског осигурања у пољопривреди, што ће нам омогућити да се надокнаде недостајућа средства за субвенције", додао је министар Драгин.

Према његовим речима, субвенције од 12.000 динара по хектару не смеју бити доведене у питање јер се не ради о потрошњи већ о инвестирању у квалитетно семе, минерално ђубриво, квалитетно дизел гориво.

Он је изразио задовољство због тога што је прихваћена иницијатива Министарства пољопривреде да се, поред аутомобила, и трактори продају по субвенционисаним ценама, истакавши да је у разговору са представницима ИМТ-а добио информације да више није проблем како продати тракторе, већ како произвести довољан број.

"Искрено се надам да ће разговори које смо имали са 'Махиндром' и неким кинеским произвођачима пољопривредне механизације, уродити плодом, односно да ће доћи до неког улагања у погоне ИМТ-а", рекао је Драгин.

"Ми већ имамо заинтересоване за погоне ИМТ-а у Књажевцу, видећемо шта ће се десити са централним погоном ИМТ-а, али мислим да ће, после Пољопривредног сајма, ситуација бити далеко чистија и да ћемо знати на чему смо", нагласио је министар.

Више се сеју соја и кукуруз 

Он је навео да је овог пролећа појачано интересовање за сетву соје, тако да би уместо планираних 160.000 хектара, требало да буде посејано 200.000 хектара, што ће бити довољно за потребе Србије.

Драгин је истакао и да је посејано стандардних 1.250.000 хектара кукуруза, а забележено је и нешто веће интересовање за сејање шећерне репе, па ће уместо прошлогодишњих 50.000 хектара, ове године бити посејано 66.000 хектара.

"Оно што може да се одрази на квалитет сетве, то је дужи временски период без падавина, односно економска криза која ће дефинитивно утицати на количину минералног ђубрива које ће бити бачено на наше њиве. Из тог разлога министарство разматра да као и прошле године на неки начин помогне, заједно са робним резервама, пољопривредним произвођачима", рекао је Драгин.

Говорећи о предстојећој жетви, Драгин је указао да је министарство апеловало на Робне резерве да се што већа количина пшенице, која се још налази у силосима, извезе, напомињући да се управо завршава тендер за извоз 100.000 тона пшенице, односно за њихову замену за НПК ђубриво, што ће допринети да пољопривредни произвођачи за јесењу сетву добију ђубриво по субвенционисаним ценама.

Откупне цене млека ниске

Он је нагласио да су, према његовом мишљењу, откупне цене млека и даље ниже него што би требало да буду.
"То су проблеми на које сам ја раније указивао - да једна велика компанија има превелик део тржишта, прераде, односно дистрибуције млечних производа, али Врховни суд је одлучио другачије и ја заиста немам права да ставим у питање такву одлуку", казао је Драгин.

С друге стране, министарство ће учинити све да помогне произвођачима, рекао је Драгин подсетивши да су субвенције за побољшање генетског састава стоке у говедарству повећане са 5.000 на 12.000 динара, а премија за млеко за екстра квалитет са 1,4 на два динара.

Према његовим речима, у овој години планира се отварање више лабораторија за испитивање млека, које ће бити независне од лабораторија у млекарама, "јер је симптоматично да обично када има мањка млека, онда је сво млеко добро, а када га има вишка, онда се врло често млеко проглашава лошим квалитетом".

"Такође је битно истаћи да ћемо помоћи да се преко банака репрограмирају кредитна задужења произвођача млека, јер већина њих је уложила много средстава у опрему", навео је Драгин.

Он је нагласио да су проблеми са произвођачима дувана, који су протестовали тражећи да буде повучена уредба о субвенционисању производње дувана, разрешени на скупштинском Одбору за пољопривреду, на коме је министарство добило једногласну подршку и где је договорено да се програм, који су произвођачи и потписали са министарством, спроведе.

Драгин је подсетио да је са произвођачима дувана договорено да добију 12.000 динара по хектару, као и сви остали пољопривредни произвођачи, и да добију и додатних 20.000 динара.

"Понудили смо им да имају, и за све остале мере, предност у односу на остале пољопривреднике и да им помогнемо у формирању фонда који ће се пунити од дела прихода од продаје цигарета", објаснио је министар.

"Министарство пољопривреде не може да даје 160.000 динара за производњу производа који није храна, који је отров, који ничему добром не служи, док, са друге стране, пољопривредници који производе храну добијају 12.000 динара", нагласио је Драгин.

"Једноставно, тражили смо да се то уравнотежи и, наравно, желели смо да и те људе који су инвестирали у производњу, на неки начин, заштитимо, па смо те мере предвидели за наредне три године. Такође смо им понудили да све њихове кредитне обавезе репрограмирамо, као што смо урадили и произвођачима млека", указао је Драгин.