Ђелић: Неодрживо да само Балкан сноси последице кризе

БРИСЕЛ - Неодрживо је да у Европи једино Србија и земље Западног Балкана плаћају целокупну цену отклањања последица светске економско-финансијске кризе, коју нису изазвале, изјавио је данас потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић.

У излагању и расправи у Центру за европску политику у Бриселу Ђелић је приметио да нове чланице ЕУ које су запале у финансијске тешкоће лако добијају десетине милијарди евра помоћи.

Неприхватљиве тврдње да само Хрватска може у ЕУ

Указао је на чињеницу да је ЕУ с Украјином постигла договор о улагању више милијарди евра у систем преноса руског гаса у Европу, док Србија и западнобалканске земље тешко погођене гасном кризом ове зиме, а које увелико спроводе европске реформе, нису ниједан евро добиле за доградњу складишта гаса и гасовода.

ЕУ је, уједно, одлучила да преостала буџетска средства из ранијих година од пет милијарди евра уложи махом у енергетску инфраструктуру, али ништа није предвиђено за земље Западног Балкана, иако су оне у Заједници за енергију Европска унија-Југоисточна Европа.

У расправи на тему да ли је Западни Балкан "унутар или изван ЕУ", Ђелић је приметио и да су неприхватљиве тврдње неких водећих снага у ЕУ да сада само Хрватска може у чланство Уније, а остали не могу, ако је мерило да се то постиже једино заслугама сваке земље појединачно.

Ђелић је објаснио да српска влада предлаже да половину буџетског дефицита Србије због последица кризе, за који Међународни монетарни фонд сматра да може достићи шест одсто бруто домаћег производа, отклони српска влада, а остатак махом међународне банке и институције.

То укључује и предлог, који разматра Европска комисија, да се 120 милиона евра издвоји из програма ИПА за помоћ ЕУ балканским земљама-кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у Унији. Дефицит би могао достићи милијарду и 800 милиона евра.

Део трошкова би се покрио и из очекиваних прихода од приватизације у Србији, па и позајмица на тржишту капитала, тако да српска влада обезбеди 900 милиона евра, а исто толико да се добије од ЕУ и међународних финансијских установа, укључујући приватне европске банке у Србији које су досад оствариле замашне добити.

Србија очекује да банке одложе доспеле дугове

Ђелић је додао да влада у Београду очекује да филијале ових банака из земаља "еврозоне" у Европској унији, такође, одложе у овој години доспеле дугове приватних српских фирми од око пет милијарди евра.

Потпредседник српске владе је указао и да таква очекивања "и те како имају смисла", пошто је банкарски систем у Србији један од најуспешнијих у Европи, па је расположиви капитал у филијалама банака у Србији три пута већи него, рецимо, у Мађарској.

Две трећине трговине Србије се одвија са чланицама Европске уније, а остатак са регионалном зоном слободне трговине и другим земљама, док је у последње три године 75 одсто директних страних улагања у Србију, а то је десет милијарди евра, дошло из држава ЕУ.

Србија је отуд чињенички, ако не и правно, већ део Европске уније. Зато сваки пакет унутар Европске уније за подршку земљама које западну у тешкоће због финансијско-економске кризе, мора обухватити Србију и Западни Балкан.

Јер добро се зна да су "неке земље у региону врло крхке", док би циљ морао бити и то да се очува стабилност тамошњих друштава, напоменуо је Ђелић.

На питање да ли српска влада очекује да ЕУ учествује у финансирању складишта гаса у Банатском двору, што је део гасно-нафтног споразума Србија-Русија, Ђелић је објаснио да је то складиште у надлежности дистрибутера Србијагас, а не Нафтне индустрије Србије.

Он је приметио да се увек поставља питање какве су то послове Руси уговорили у Србији, а нико не пита шта су Руси потписали са Мађарима, Бугарима, Грцима, Словенцима, Италијанима, посебно кад је у питању изградња гасовода "Јужни ток".