Ђелић: Икеа у Србији 2011.

Србија ће учинити све да привуче шведске инвестиције у нашу привреду и у току су преговори о довођењу шведске компаније IKEA на наше тржиште до 2011. године, изјавио је данас потпредседник Владе Србије за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић.

Ђелић је рекао да су на данашњем састанку размотрили тренутан статус инвестиције Икее у Србију, и оценио да тај пројекат иде у добром правцу.

"Идентификована је парцела која би била додељена фирми IKEA. Она тренутно припада Институту за сточарство и налази се преко пута аеродрома", истакао је Ђелић после разговора са министарком трговине Шведске Евом Бјорлинг у Влади Србије.

"Влада Србије и Град Београд урадиће све да Икеа, на Балкану, прво отвори центар у Београду", рекао је Ђелић.

Ђелић је прецизирао да Шведска годишње даје 11 милиона евра донација нашој земљи, али и напоменуо да трговинска размена две земље још увек није на нивоу који "приличи нашим амбицијама".

"Прошле године извоз Шведске био је 170 милиона евра, а извоз Србије четрдесетак милиона евра. То је цифра која је у значајном паду ако је упоредимо са 2008. годином и то за 25-30 одсто, што је директан ефекат светске економске кризе", рекао је Ђелић новинарима.

Ђелић се захвалио гостујућој министарки на "крупним стварима" које су се десиле по Србију за време председавања Шведске Европској унији у другој половини прошле године, подсетивши да је тада дошло до одлуке Савета министара ЕУ о примени трговинског споразума, као и да је поднет захтев за кандидатуру за чланство у ЕУ.

Шведска министарка је истакла да је са српским вицепремијером разговарала о европској будућности Србије и привредној сарадњи две земље.

"Разговарали смо о олакшавању процедура за инвестирање у српску привреду и разматрали шта Србија може да уради по питању сузбијања корупције и отклањања административних баријера", истакла је Бјорлинг.

Говорећи о европским интеграцијама Србије, она је нагласила да Шведска "подржава процес проширења Европске уније" и да наша земља може "да учини унију још већом".

Према њеним речима, на састанку је било речи и о олакшавању процедура за долазак директних страних инвестиција у Србију, краћем административном путу за добијање земљишта за изградњу објеката, као и о томе шта Србија може да учини на сузбијању корупције.

Она је рекла и да су разговарали о дугорочним стратегијама за унапређење инфраструктуре у Србији.

Он је рекао да су састанку присуствовали и представници градских управа Београда и Ниша и да је шведским партнерима предочена могућности да са Београдом и Републиком могу да раде на пројектима који се односе на решавању питања отпадних вода и грејања.

Према његовим речима, у Београду постоји могућност "производње енергије кроз третман биомасе на постројењу које тренутно има ПКБ".

И у Нишу, како је рекао, могућ је заједнички рад на пројектима грејања, али и на пројекту трансформације нишког аеродрома у "зелени аеродром", као и на изградњи станице за рециклажу чврстог отпада који би могао да буде "извор производње енергије".