Цветковић оптимиста код одмрзавања плата

Председник Владе Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да ће Србија ове године изаћи из економске кризе и да је оптимиста када је реч о одмрзавању плата и пензија.

"Питање одмрзавања плата и пензија је везано за наше финансијске могућности и ако остваримо већи раст одмрзнуће се примања. Оптимиста сам и очекујем да ће се то догодити ове године", казао је Цветковић Радио-телевизији Србије.

Он је навео да су различити ставови појединих министара о том проблему последица различитих прогноза.

Премијер је истакао и да ће Србија ове године изаћи из економске кризе.

"Може се рећи да сам умерени оптимиста, а у прилог томе иду и прошлогодишње прогнозе које су биле много неповољније од оног што се стварно десило", рекао је Цветковић.

Упитан о кретању курса динара, Цветковић је навео да курс треба да буде стабилан, али не и фиксни.

"Привредници треба о томе да разговарају са гувернером. Курс мора стабилизирајуће да делује на привредна кретања, а привредници знају шта им одговара", додао је премијер.

Према речима Цветковића, држави треба програм економске политике уз одговарајући социјални програм за људе који остану без посла.

Копаоник бизнис форум: Србија после кризе ...

Премијер Мирко Цветковић отворио је раније данас традиционални "Копаоник бизнис форум 2010", у организацији Савеза економиста Србије и Удружења корпоративних директора Србије, и уз подршку Владе Србије, са темом "Србија после кризе, како се позиционирати у глобалној економији која излази из кризе?".

Цветковић је на отварању Бизнис форума на Копаонику истакао да ће кључни изазови у 2010. години бити заустављање пада запослености, повећање домаће тражње и макроекономска стабилност, са фокусом на инфлацију и курс динара.

Премијер је истакао да ће циљеви политике Владе у 2010. години бити раст привредне активности, стабилност домаће валуте, смањење јавне потрошње, очување социјалне сигурности, наставак реформе јавног сектора, усклађивање са европским стандардима и борба против корупције и криминала.

Према речима Цветковића, за реализацију свих наведених циљева кључан је раст привредне активности. За то је, како је нагласио, неопходно предузети мере за повећање тражње.

Цветковић је истакао да на позитивна кретања од почетка године указује раст индустријске производње у јануару од 3,7 одсто, скок извоза у прва два месеца од 31 проценат и раст композитног индекса у јануару од 1,5 одсто, што сигнализира раст бруто домаћег производа.

Негативни сигнали су према речима премијера буџетски прилив нижи од планираног у прва два месеца, наставак пада домаће тражње и смањење увоза од три процента, такође у прва два месеца.

Преко 160 милијарди динара инвестиција државе и предузећа

Цветковић је најавио инвестициона улагања државе и јавних предузећа од преко 160 милијарди динара у овој години, као и фискални стимуланс од четири милијарде динара, као подршка станоградњи и куповини нових станова.

Цветковић је рекао, да ће влада радити и на подстицању извозне тражње, кроз финансијску подршку за реализацију извозних послова (обртна средства, гаранције, цертификација производа), а биће пружана и институционална подршка за освајање нових тржишта.

"Разговарао сам са гувернером (НБС Радованом Јелашићем) пре месец и по дана и он ми је рекао да ће бити ослобођено 1,3 милијарди евра средстава из обавезне резерве банака", казао је премијер и додао да је са привредницима разговарао о томе, али су они били незадовољни тим мерама.

Цветковић је додао да ће се тек показати да ли су те мере НБС довољне, оцењујући да ће се ефекат тих мера зависити од кретања у привреди.

Председник владе је, говорећи о макроекономски кретањима, рекао да је извоз у прва два месеца ове године нижи за 8,3 милијарде динара или 8,5 одсто у односу на план.

"Ако не остваримо већи раст од два одсто, ова година ће бити слична години кризе и нећемо имати осећај бољитка", оценио је Цветковић и подсетио да је потребан раст од пет до шест одсто годишње у континуитету, ако желимо да остваримо резултате и идемо напред.

Према његовим речима, стимулације извозно орјентисаних грана, привлачење стратешких инвеститора и побољшање рејтинга Србије, такође су од кључног значаја за опоравак привреде.

Динкић ће ММФ предложити одмрзавање плата у септембру

Министар економије Србије Млађан Динкић изјавио је данас да ће Међународном монетарном фонду (ММФ) предложити да се у септембру одмрзну плате у јавном сектору.

Он је рекао да ће предложити да формула за повећање тих плата буде "стопа инфлације плус једна половина раста стопе бруто домаћег производа (БДП)".

"То ће државу максимално да кошта 10 милијарди динара" у овој години, што је 0,3 одсто БДП, рекао је Динкић, али ће, истакао је, имати много већи ефекат на повећање домаће потрошње.

Он је додао да Србија треба да покрене моделе привредног раста базиране на извозу и привлачењу страних инвеститора.

Динкић је рекао да су Србији потребне инвестиције попут ФИАТ-а у Крагујевцу, напомињући да су ефекти такве једне инвестиције дугорочни, наводећи податак да је учешће извоза у бруто домаћем производу (БДП) Србије 19 одсто, док је у ЕУ преко 50 одсто.

Ситуација у Београду није тако драматична као у другим крајевима Србији, рекао је Динкић и навео да су висока незапосленост и ниска куповна моћ тренутни изазови владе.

Он је поновио да је одмрзавање плата у септембру ове године неопходно, али и да је тај рок далеко, тако да у међувремену треба подићи куповну моћ становинштва.

Када прође септембар, нагласио је Динкић, плате треба да буду одмрзнуте, а са ММФ-ом ће бити разговарано око формуле за обрачун плата.

"Наш је предлог да се те плате усклађују са стопом инфлације, плус половина раста БДП-а. То би била умерена формула у односу на раније", објаснио је Динкић и додао да би ове године требало да буду подигнуте и минималне пензије.

"Све то би коштало око 10 милијарди динара или 0,3 одсто БДП-а", навео је Динкић, напомињући да иако то сада изгледа апсурдно, све те мере ће повећати запосленост и тражњу, производњу и извоз.

Министар је најавио да Министарство економије у сарадњи са Народном банком Србије припрема модел субвенционисаних "кеш" кредита у износу до 3.000 евра, у динарској противвредности, који би били намењени углавном средњој класи и то у динарима, са роком отплате на три године и годину дана почека.

Такође, Динкић је рекао да су потребни кредити за јавну инфраструктуру и подсетио да су за то већ обезбеђени кредити од међународних финансијских институције од око 1,2 милијарди евра.

"Кључно питање прошле године је било како зауставити пад, а у овој години како убрзати опоравак", оценио је Динкић.

Он се осврнуо и на податке о приливу буџета који поткрепљују његове тврдње.

"Прилив од ПДВ-а, закључно са 5. мартом, био је за осам одсто већи, а с друге стране, приходи од пореза на плате опали су за два одсто, као и приходи од доприноса на социјално осигурање", навео је минисар економије и подсетио да је незапосленост у октобру 2008. године била 14,8 одсто, а 17,4 одсто у 2009. години.

Грчки сценарио" уколико се настави прекомерна потрошња

Уколико Србија настави да привредни раст заснива на прекомерној домаћој потрошњи, то је може довести до "грчког сценарија", изјавио је данас гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић.

Он је истакао да проблем Србије јесте домаћа тражња, али да решење не може бити повећање текуће потрошње, већ раст јавних инвестиција, за шта је већ обезбеђен новац.

Јелашић је нагласио да ће највећи изазов у 2010. години бити текућа потрошња, односно у којој мери ће кретање плата и пензија одредити политика, а у којој мери економске категорије.

Челник НБС је изразио наду да ће Србија истрајати у избегавању "замки прошлости" , истичући да тражња мора доћи од инвестиција, а не раста домаће потрошње, што је лакше решење.

Јелашић је указао да у 2010. години неће бити значајног повећања кредита банака, док ће консолидовани дефицит буџета обухватити четири одсто бруто-друштвеног производа (БДП), а платно-билансни дефицит између осам и девет одсто БДП.

Гувернер је напоменуо и да је од септембра 2008. године до данас динар ослабио према евру 30 одсто, при чему је 24 процента тог слабљења забележено од септембра 2008. до фебруара 2009. године.

Инфлација је, према речима Јелашића, у 2009. години остала у планираним оквирима, упркос рекордном расту регулисаних цена и значајном слабљењу динара, пошто је забележен и пад тражње, а плате и пензије биле су замрзнуте.

Драгутиновић: Већи порез на потрошњу, мањи на плате

Министарка финансија Србије Диана Драгутиновић предложила је данас да се у Србији изврши пореска реформа којом би се повећало опорезивање потрошње, а смањило опорезивање зарада.

Драгутиновићева је на Копаоник бизнис форуму казала да би то подразумевало повећање пореза на додату вредност, али је додала да је то њена лична визија пореске реформе, што не значи да влада мора да прихвати.

Министарка финансија је навела и да би смањење фискалног оптерећења на зараде било могуће повећањем неопорезивог дела плате са тренутних 6.000 на 16.500 динара.

Према њеним речима, требало би повећати и опорезивање увоза.

Драгутиновићева је оценила да би ефекти такве пореске реформе били смањење дефицита у спољнотрговинској размени Србије и повећање конкурентности радне снаге.

У делу форума, посвећеном геоекономској перспективи, говориће амбасадори Руске Федерације Александар Конузин, Сједињених Америчких Држава Мери Ворлик, Немачке Волфрам Мас, Италије Армандо Варикио и Грчке Димостенис Стоидис и Аустрије Клеменс Која.

Међу осталим учесницима најављени су председник Савеза економиста Србије Драган Ђуричин, економисти Јуриј Бајец, Небојша Савић, генерални директор Електропривреде Србије Драгомир Марковић, генерални директор "Телекома Србија" Бранко Радујко, председник "Ист поинта" Зоран Дракулић, генерални директор "Имлека" Слободан Петровић, председник "МК Групе" Миодраг Костић.

Другог дана форума, на тему "Нова визија развоја конкурентности", говориће потпредседник владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић, а министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић учествоваће у панелу посвећеном економској и индустријској политици у условима кризе.

У раду "српског Давоса" учестоваће и други бројни представници академске заједнице, банака, домаћих и страних фирми које послују у Србији, Привредне коморе Србије и Светске банке.

Председник Савеза економиста Србије Драган Ђуричин изјавио је Танјугу да је форум права прилика за интеракцију између људи који из различитих перспектива гледају на решење економских проблема Србије, истичући да ће економски део Владе Србије имати прилику да саопшти своје мишљење, саслуша економисте и "укрсти" са њима аргументе.

Економски стручњаци ће, према речима Ђуричина, на форуму изнети дијагнозу стања српске економије, дати конструктивне предлоге, а на представницима владе је да се укључе у тај процес и изаберу најбоља решења.