Без договора са ММФ-ом о три милијарде евра

БЕОГРАД - Делегација Међународног монетарног фонда и Влада Србије нису постигли договор о даљем коришћењу кредита вредног скоро три милијарде евра. Преговори се настављају крајем октобра, до када Влада има рок да припреми детаљан план реформе јавног сектора и смањења државне потрошње у 2010. години.

Уз оцену да је Србија испунила већину договореног, шеф мисије ММФ-а Алберт Јегер рекао је да преговори нису били лаки, али да су били фер и конструктивни.

ММФ очекује конкретне потезе

"Нема тајне, ми смо покушавали да размотримо повећање ПДВ-а. Не зато јер верујемо да је то најбољи начин да се попуни буџет, већ смо покушали да нађемо решење које је кредибилно и које најмање штети економији", рекао је Јегер.

Влада Србије је предложила стратегију за вишегодишње реформе јавне потрошње, рекао је Јегер и додао да је ММФ "више него отворен да размотри ту идеју, али да очекује конкретне потезе како би се уверили да ће се дефицит смањити захваљујући планираним реформама".

Јегер је рекао да Влада Србије мора да испуни неке услове, пре свега, да смањи јавну потрошњу и започне реформу пензионог, здравственог и образовног система.

Министар финансија Србије Диана Драгутиновић је на конференцији за новинаре поводом завршетка преговора владе и ММФ-а, у оквиру друге ревизије стенд-бај аранжмана, рекла да је Влада понудила смањење јавне потрошње и да то неће значити само смањење броја запослених, него и корените реформе.

Указала је и да је око буџета за наредну годину постигнута велика сагласност у многим областима - да је неопходна реформа пензионог система, социјалне заштите, образовања, здравства и државне администрације.

Драгутиновићева је нагласила да реформе значе мање трошкова, што не подразумева само смањење броја запослених, и додала да Влада има спремне мере које би донеле уштеду од 20 до 25 милијарди динара годишње.

Драгутиновићева је прецизирала да је договорен буџетски дефицит од 4,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), што је 132,5 милијарди динара на нивоу целе државе, укључујући и локалне самоуправе и Војводину.

Министарка је навела да је остало да се усагласи буџет за 2010. годину, односно да ли ће буџетски дефицит бити 3,5 одсто или четири одсто БДП-а.

Став владе је да борба са кризом захтева већи дефицит, јер је питање да ли ће, уколико се држава повуче сувише рано, позитивни сигнали са тржишта бити заустављени, рекла је Драгутиновићева.

Србија планира да 600 милиона долара, које ће добити по основу повећања квоте у Међународном монетарном фонду (ММФ), искористи за финансирање дефицита буџета, изјавио је данас потпредседник Владе Србије Млађан Динкић.

Он је на конференцији за новинаре казао да би Србија током септембра требало да усвоји и ратификује уговор о зајму којим би се финансирао дефицит у овој и 2010. години. ММФ је због кризе одлучио да земљама чланицама стави на располагање додатни новац по основу специјалних права вучења.

Динкић је додао да ће Србија имати на располагању још 1,2 милијарде евра из аранжмана са ММФ-ом ако се успешно закључе друга и трећа ревизија у октобру ове године.

Предлог Владе Србије је да се половина тог новца користи за покривање дефицита буџета, а друга половина за јачање девизних резерви, казао је потпредседник Владе Србије.

Динкић је навео да ће о томе разговарати са ММФ-ом и Народном банком Србије.

Јелашић: Договорена постепена релаксација монетарне политике

Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић изјавио је данас да је са Међународним монетарним фондом (ММФ) договорено да постојећа монетарна политика у Србији буде настављена и да у будућности дође до њене постепене релаксације.

Јелашић је на конференцији за новинаре истакао да је у разговорима указано да постоји ризик да инфлација изађе из планираног оквира од осам плус минус два одсто, због раста регулисаних цена, а посебно раста цена нафтних деривата.

Према његовим речима, стрес тестови банака показали су да су банке адекватно капитализоване, да се ликвидност банкарског сектора повећала, да штедња грађана расте, а централна банка од фебруара није интервенисала на међубанкарском девизном тржишту.

Јелашић је напоменуо и да је позитивно што се банке у Србији придржавају Бечког споразума, који је предвидео исти степен кредитне изложености банака као у прошлој години.

Министар просвете Жарко Обрадовић изјавио је данас да очекује да крајем ове или почетком следеће седмице, на позив премијера, министри чији ресори чине јавни сектор изнесу конкретне планове рационализације који су договорени са Међународним монетарним фондом (ММФ).

Министарство просвете има одређене планове који треба да обезбеде снижење цене образовања кроз рационализацију мреже, и школа и одељења, као и план за вишак запослених, рекао је Обрадовић на конференцији за новинаре.

Према његовим речима, влада данас треба да заврши преговоре са ММФ-ом, после чега ће и са појединачним министарствима бити обављени разговори о томе шта ће у оквиру њихових ресора бити учињено.

Обрадовић је казао да је у току преговора с представницима ММФ-а изнео неке конкретне предлоге, као и временске рокове за њихову реализацију, али није навео о којим се мерама ради, додајући да ће више детаља бити познато после договора у влади.

ММФ и власти Србије постигли су 26. марта ове године споразум о "стенд бај" аранжману вредном три милијарде евра који је требало да траје до средине априла 2011. године, али и о штедњи на свим нивоима у држави.

Споразум је предвидео да држава за добијање средстава испуни одређене услове, од којих је најзначајнији да буџетски дефицит износи три одсто бруто друштвеног производа, као и да се спроведу одређене мере у правцу фискалног прилагођавања односно штедње и смањења јавне потрошње у Србији.

Споразум са ММФ-ом подразумевао је и да држава надокнади мањак у приходима од око сто милијарди динара.

Привредници за конкретне мере растерећења привреде

Регионалне привредне коморе и привредници оценили су данас, после постигнутог договора ММФ-а и Владе Србије, да би држава требало што пре, заједно са привредницима, да креира конкретне мере којима ће се растеретити домаћа привреда и оживети производња.

У реаговању на данашњу заједничку конференцију за новинаре представника ММФ-а и Владе, председник Привредне коморе Војводине Никола Стојшић је у изјави Танјугу оценио да држава мора много више и темељније да ради на смањивању јавне потрошње, како би се створили услови за привлачење инвестиција и подстицање привредних активности.

Напоменувши да је економска криза у нашој земљи почела знатно пре светске, која је само појачала наше проблеме, Стојшић је истакао да зато морамо сви уложити много веће напоре како би ублажили њене последице и почели опоравак.

Коморски систем, односно релевантни привредници требало би да буду укључени у израду суштинских мера наше државе да бисмо што ефикасније оживели производњу, јер су нам проблеми и циљеви заједнички, рекао је Стојшић.

Председник Регионалне привредне коморе у Нишу и генерални директор Машинске индустрије Пера Миловановић оценио је да је највећи проблем Србије превелика јавна потрошња и скуп државни апарат.

"Не треба ММФ да нас упозорава на то, ми смо то морали да урадимо, али ако већ нисмо, морамо то да урадимо одмах и смањимо текућу потрошњу", казао је Миловановић.

Према његовој оцени, рационализација скупе државне управе не сме се више одлагати и са смањењем текуће потрошње мора се обезбедити простор за веће инвестирање.

"Добро је што неће доћи до нових пореских оптерећења, али се не може трошити оно чега нема", казао је Миловановић, напомињући да на предузимање мера за смањење јавне потрошње не мора нико да нас тера, то морамо да урадимо сами.

Директор и власник предузећа за производњу специјалних електричних пећи "Електрон" из Бање Ковиљаче Живојин Рогојевић је у изјави Тањугу оценио је да ће најављено смањивање јавне потрошње и реформа јавног сектора допринети већој динамици привреде Србије, дугорочно посматрано.

Према његовој оцени, договор владе и ММФ-а о буџету и фискалној политици за 2009. годину, с обзиром на светску економску кризу, има велики значај за привреду Србије будући да се утврђеним аранжманом искључује могућност додатног оптерећења повећањем пореза на додату вредност (ПДВ).

"Постигнута сагласност да се не повећа ПДВ садржи практичне елементе - предузећа неће бити изложена повећаним трошковима, а има и психолошко дејство будући да ће сада опуштеније моћи да се баве питањима што успешнијег пословања у условима светске кризе", рекао је Рогојевић.

Значајно је и најављено планирање смањивања јавне потрошње и отпочињање реформи пензионог, здравственог и образовног система што ће, посматрано дугорочно, допринети повећаној динамици активности привреде Србије, сматра он.

Би Би Си: ММФ пристао на већи буџетски дефицит у Србији

Британска радио и тв мрежа Би Би Си данас је известила о завршетку преговора Владе Србије и мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) у Београду, наглашавајући да се

Фонд сагласио са владиним планом о повећању овогодишњег буџетског дефицита са три на четири и по одсто.
Би Би Си такође наглашава да је ММФ одобрио Србији 600 милиона долара за попуну буџетског дефицита, али је истовремено одложио за другу половину октобра своју коначну одлуку о давању друге и треће транше зајма договореног у априлу од приближно три милијарде евра у току наредне две године.

Средства за покривање буџетског дефицита од 600 милиона долара су одобрена на основу нових "права вучења" ММФ -а вредних укупно 250 милијарди долара и договорених крајем прошлог месеца, истиче се у извештају Би Би Си - ија.

Исто гласило указује и на саопштење мисије ММФ -а која је након вишедневних преговора у Београду истакла да Влада Србије " у целини добро спроводи" раније договорени програм и да су економски показатељи у земљи све бољи.
Би Би Си у извештају такође указује, позивајући се на став финансијских стручњака, да је данашњим договором ММФ понудио Србији више времена за усвајање буџета који ће важити у 2010. години.

То значи да ће Београд морати да "покаже конкретне последице" својих мера за смањење јавне потрошње и увећање буџетских прихода, као и начин на који ће смањити потрошњу, наводи Би Би Си и цитира на крају свог извештаја министарку финансија у Влади Србије Дијану Драгутиновић која је изјавила да у Србији неће бити смањења плата у јавном сектору, као ни умањења пензија нити додатних пореза.