Банке у Србији повећале профит за 76 одсто

Банке у Србији су у првој половини ове године оствариле профит од 15,4 милијарди динара, што је за 76 одсто више него у истом периоду 2009, при чему су добит  већу од милијарду динара, оствариле Банка Интеза, АИК банка, Уникредит, Рајфајзен, Комерцијална банка и ЕФГ еуробанка, објавио је данас финансијски портал Kamatica.com.

Као што је поређењем постигнутих резултата банака у 2008. и 2009. години било очито да је светска економска криза оставила јак печат на њихово пословање, сада се поређењем резултата у првој половини 2009. и 2010. године може јасно потврдити да су најгори део кризе пословне банке у Србији оставиле иза себе, наведено је у саопштењу.

Од 34 пословне банке присутне на тржишту Србије, 12 је остварило губитак у укупном износу од 2,3 милијарде динара, док су 22 пословне банке оствариле позитиван пословни резултат од 17,7 милијарди динара. У истом периоду 2009. године 13 банака је остварило негативан резултат од чак седам милијарди динара, док је профит 21 банке са позитивним резултатом био око 15,7 милијарди динара.

 Апсолутни лидер по висини оствареног профита је "Банка Интеза", са нешто мање од четири милијарде динара остварене добити, док је, узимајући у однос остварен профит и билансну активу, нишка "АИК банка" најпрофитабилнија у банкарском сектору.

Највеће губитке у првој половини 2010. године оствариле су "Алфа банка", "ОТП банка", "Креди агрикол", "Војвођанска банка", "Марфин банка" и "Српска банка" и то у износима од 100 до 540 милиона динара.

У односу на пословање у првих шест месеци 2009. године, "Привредна банка Панчево" и "Алфа банка" су оствариле највећи напредак, унапређујући свој резултат за две милијарде динара, односно 1,3 милијарди динара.

"Војвођанска банка", "ОТП банка", "Рајфајзен", "Хипо алпе адрија" и "Прокредит банка" су оствариле значајније погоршање резултата смањујући своје профите, или повећавајући губитке од 410 до 870 милиона динара.

Остварени резултати, међутим, како се указује, још нису достигли ниво из 2008. године, али су на добром путу да до краја године можда чак и надмаше ове резултате.

Оно што би требало да задржи менаџмент пословних банака у Србији на опрезу је чињеница да су на позитивно пословање банака значајно утицале мере Народне банке Србије и Владе Србије, како у погледу релаксирања услова кредитирања становништва и привреде, тако и кроз програме субвенционисања кредита.

Треба имати у виду да ће поновним успоном привреде ове мере постепено бити укидане, што ће отежавати пословним банкама услове пословања, а тиме успорити остварење позитивних пословних резултата, наводе аналитичари портала Каматица.