Lat
Hu
10. мај - Св. Ап. Симон Зилот; преп. Исидора (оданије Васкрса)
Дезидерије, Жељко, Вилим
2. Реџеб 1433.
2. Сиван 5772.
Бајец: Дугорочне мере владе пред ММФ-ом
БЕОГРАД - Влада Србије предвиђа дугорочне мере за смањење јавне потрошње и идуће недеље ће пред ММФ изаћи са конкретним подацима и за 2010. годину, рекао је данас саветник премијера Србије Јуриј Бајец.
Он очекује позитиван исход предстојећих преговора са представницима те међународне финансијске институције.
| Шах-мат у пет корака |
| Министарка финансија Србије Диана Драгутиновић изјавила је за данашње Новости да је Србија спремна за преговоре са Међународним монетарним фондом и да ће изнети пет предложених мера. "Прво, можемо да покажемо да су приходи бољи него што су очекивали. Друго, министарство је припремило буџет који обезбеђује прихватљиви дефицит, па остаје да га ММФ оцени као кредибилан, а Влада усвоји", навела је Драгутиновић. Треће, додала је она, сви који зависе од државе као послодавца или користе облике помоћи и заштите поднеће део терета. "Постоји спремност за Закон о фискалној одговорности и пето, јасни су нам правци реформи, али и могућа брзина", рекла је Драгутиновић. |
Бајец је за РТС рекао да у преговорима са ММФ-ом о даљем коришћењу кредита у вредности 2,9 милијарди евра није реч само о смањивању броја запослених и краткорочним мерама које су битне за идућу годину.
Програм дугорочних мера предвиђа штедњу у државној каси променом начина финансирања у здравству и рационализацијом у образовању, чиме би се јавна потрошња смањила и тиме растеретила привреда, а држави остало више пара за јавне инвестиције, чиме би помагала привреду, рекао је он.
Бајец је најавио уштеде у области јавне потрошње смањењем непотребних субвенција, куповине роба и услуга, а смањиће се и инвестиције које нису најпотребније у идућој години да би остао простор за наставак битних инвестиција, а то је пре свега, изградња Коридора 10.
Он је истакао да је постигнут политички договор "на врху владајуће коалиције", да се "око овог питања мора обезбедити потпуна сагласност", јер се показало и у случају закона који на републичком нивоу смањује број запослених за око 10 одсто да "вишкова има евидентно свуда".
Председник Владе Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да је Влада добила сугестије од ММФ-а на предложени Закон о фискалној одговорности. Он је на округлом столу са Владом Србије, у организацији магазина "Економист", рекао да је Закон био део стратегије Владе, која предвиђа буџетско прилагођавање на страни трошкова, а да упућене сугестије указују да ММФ заправо прихвата Владин принцип у решавању буџетског дефицита. "Предлог Закона о фискалној одговорности је управо део те стратегије и не предвиђа повећање ПДВ-а", рекао је премијер. Цветковић је истакао да то охрабрује и изразио очекивање да ће бити постигнут договор.
Непотребно запошљавање на локалуСугестије ММФ-а стигле у Владу
Према његовим речима, закон који регулише број запослених на локалном нивоу биће разматран на следећој седници Владе Србије.
Тај закон ће бити формулисан на сличан начин као и закон којим се на републичком нивоу смањује број запослених за око 10 одсто, с тим што ће се погледати како се регулише то питање у општинама, где су запослени у локалној самоуправи и каква је ситуација у комуналним јавним предузећима.
Он је најавио да ће и ту "морати да дође до смањења", јер је на сличан начин као и на републичком нивоу било "гомилања запослених " и "непотребног запошљавања и на локалу".
Бајец је рекао да се јавна потрошња мора смањивати и да је у том смислу "бежање од повећања ПДВ-а заправо начин да покушамо да путем штедње обезбедимо тај резултат, који је неопходан", додајући да "ПДВ остаје увек као нека задња мера".
Он је рекао да већ у 2011. и 2012. години "постоје реалне шансе да привреда Србије почне поново да ради заједно са опоравком светске привреде и да ће у том смислу доћи до побољшања у производњи и до раста бруто домаћег производа, а тиме и до нових радних места".
"Пензије, на жалост, остају исте као и ове године, то је просто један од начина да се одржи равнотежа у јавној потрошњи", рекао је Бајец и додао да ће и зараде јавном сектору, такође, остати непромењене.
Он је казао на то да предвиђени раст за следећу годину износи 1,5 одсто, или 500 милиона евра, што није велика цифра, али ће бити сигнал краја рецесије и покретања привреде.
подели вест са пријатељима:
Радио и ТВ уживо
