Бајатовић: Дуг Србијагасу 17,5 милијарди динара

Генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић изјавио је данас да су укупни дугови потрошача том јавном предузећу 17,5 милијарди динара (око 175,2 милиона евра).

Од тога је дуг Београдских електрана пет милијарди динара, рекао он је новинарима у Крагујевцу.

Он је казао да гас неће поскупети до краја ове грејне сезоне и од јесени најавио нов начин обрачуна потрошње тог енергента.

"По основу раста курса долара ми бисмо већ сада могли да тражимо повећање цене гаса, али је став Владе Србије и ресорног министарства да не буде повећања до краја грејне сезоне", рекао је Бајатовић у Крагујевцу, где је са представницима локалне самоуправе потписао меморандум о разумевању на изградњи магистралног гасовода Крагујевац-Краљево. Бајатовић је додао да нов начин обрачуна потрошње гаса, које ће то предузеће урадити у сарадњи са Агенцијом за енергетику, треба да омогући "да у току квартала свако може у динар да израчуна колико ће га коштати грејање на гас".

Директор Србијагаса је казао да, иако има случајева да се домаћинства али и индустрија искључују са гасоводног система, то предузеће не бележи пад потрошње гаса, гледано по испорученим количинама енергента.

Бајатовић је истакао да Јавно предузеће Србијагас поново има проблема у текућој ликвидности.

Пословодство Србијагаса се, како је рекао, нада да ће то државно предузеће, уз помоћ банака и адекватних кредитних линија, "успети да преплива ову сезону".

Бајатовић је истакао да ће Србијагас морати већ од јесени да направи "озбиљнији финансијски приступ".

"Желимо да Србијагас смањи девизне ризике кроз куповину гаса унапред а са Агенцијом за енергетику ћемо да урадимо нови начин обрачуна и у току квартала ће свако моћи да тачно у динар израчуна колико ће га коштати гас", рекао је он.

Бајатовић је додао да предузеће Србијагас никад није транспарентније приказивало цене гаса и трошкове.

"Предузели смо сет мера са ресорним министарством, Владом и Агенцијом за енергетику да се заиста зарачунавање трошкова по основу испоруке гаса, који није јефтин, сведу на минимум", рекао је генерални директор Србијагаса.

Бајатовић је рекао да ће, после завршетка складишта у Банатском Двору и изградње још једног складишта, у средњебанатском месту Итебеј, у Србији моћи да се складишти две милијарде метара кубних гаса.

"То значи да би куповина гаса и квалитет уговора, како с руским партнерима тако и куповина на слободном тржишту у перспективи могли да утичу на обарање цене коју плаћамо да би тај гас могли да користимо" рекао је генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић.

Он очекује да ће потпуна гасификација Србије бити завршена до 2015. године, када би требало да буде изграђен и гасовод Јужни ток.

Говорећи о инвестицијама Србијагаса у наредном периоду, он је рекао да је за завршетак гасификације у целој земљи, не рачунајући изградњу два складишта, потребно још 450 милиона евра.

Бајатовић је најавио "да ће сви постојећи пројекти о гасификацији бити преиспитани, и да ће се радити нова студија изводљивости, како би се утврдиле реалне потребе потрошача".

Према његовим речима, у Србији ће до краја године почети изградња још једног складишта - Итебеј, што подразумева и изградњу гасовода према Батајници.

Прва фаза изградње тог складишта биће завршена до краја наредне године и то ће са капацитетом у Банатском Двору омогућити да се у Србији складиште две милијарде кубних метара гаса.

"Вредност пројекта изградње другог складишта износи 105 милиона евра, од чега ће нам 75 милиона одобрити Европска банка за реконструкцију и развој (ЕБРД), а преостали износ средстава обезбедићемо ми", рекао је Бајатовић.

На питање новинара о проблемима на изградњи Јужног тока, Бајатовић је оценио "да није реч о проблемима већ о преговарачком процесу у коме свако гледа да своју позицију боље постави и да потпише што боље уговоре".

"Сумњам да ће се било ко одрећи великих транзитних зарада и нових енергетских могућности зарад некаквих идеологија и политике", рекао је Бајатовић и додао да не верује да ће се Бугарска одрећи практично две милијарде евра на име такси, колико би годишње зарађивала по постојећем пројекту Јужног тока кроз ту земљу.

Бајатовић је рекао и да гасовод "Набуко" у овом тренутку није реалан пројекат, јер се још не зна "како би био рађен и чиме би био пуњен".

"Потребе за гасом у Европи расту, Јужни ток није прерасподела количине гаса, то су нове количине гаса из централне Азије и Русије", рекао је Бајатовић и додао "да у овом моменту, али гледано и на један дужи временски период од десетак година, из централне Азије не постоје други транспортни системи осим руских и оних који иду кроз Украјину, како би гас дошао до Европе".