Знате ли шта ваше дете ради на интернету?

Средњошколци недељно проведу око 20 сати у "он-лајн" комуникацијама, највише на социјалним мрежама интернета у ћаскању с пријатељима и познаницима, показују најновији подаци Центра за проучавање информационих технологија (Цепит).

Истраживање Цепита, који делује у оквиру Београдске отворене школе, спроведено је током априла међу 300 средњошколаца из целе Србије, који дужи низ година свакодневно користе интернет, навела је психолог и сарадник Центра Милина Петровић.

Основна идеја је била да се сазна шта средњошколци најчешће раде на интернету и како користе друштвене мреже, рекла је она и додала да је истраживање показало да "деца иду на интернет" више пута у току дана, највише на социјалне мреже на којима често имају више од једног профила.

Око 41 одсто испитаних средњошколаца има свој профил на две социјалне мреже, 22 одсто на три до пет мрежа, а три одсто на више од пет, указала је Петровић.

Интернет пријатељи

"Фејсбук је потпуно доминантан што показује и податак да на њему 96,3 одсто испитаника има своје профиле, а у просеку трећина има између 500 и 1.000 пријатеља", истакла је Петровићева.

Она је оценила да им то све нису прави пријатељи, већ особе које знају са интернета, из школе и указала да тинејџери често прихватају сваки захтев за пријатељство, чак и оне које не желе, јер им је непријатно да их одбију.

Петровићева је, такође, навела да 69 одсто испитаника више користи интернет него што гледа телевизију, а 62 одсто веше користи интернет него што учи, док око 77 одсто средњошколаца користи интернет и за скидање забавних садржаја, филмова, музике, али и садржаје који су им потребне за школу.

Говорећи о обрасцима ризичног понашања, Петровићева је навела да се 48 одсто средњошколаца барем једном уживо сусрело са особом коју су пре тога упознали на интернету, и за већину је то било позитивно искуство.

На питање да ли им је неко послао провокативне фотографије преко интернета, скоро 40 одсто средњошколаца је потврдило да се то догодило, али у подједнакој мери су те фотографије стигле од особа које су до тад познавали и особа које су претходно "упознали" на интернету, док је њих 11 одсто и само слало своје провокативне фотографије.

Петровић је истакла да је негативна појава и то што је више од половине испитаника рекло да је своју шифру за неки налог на "нету" дало другој особи.

"Занимљиво је да се скоро 30 одсто тинејџера барем једном лажно представила на интернету и углавном су говорили неистине о својим годинама и емотивном статусу", казала је она и додала да је то важно питање којим се треба бавити у образовању младих, јер све оно што остављају на интернету постаје део њихове он-лајн репутације.

Поред чињенице, додала је Петровић, да је интернет постао део свакодневног живота тинејџера за забаву, стицање пријатељстава и информисање, постоје и друге, не тако забавне стране које се испољавају кроз такозвани "сајбер булинг" (cyber bullying) или виртуелно злостављање, посебно међу вршњацима, али и сусрете са "интернет предаторима" који најчешће завршавају на странама црне хронике.

"Безбедно на интернету" - водич за родитеље

Да би се овакве ситуације избегле потребно је да родитељи имају отворен однос са својом децом и да, као што их питају са ким се друже у реалном животу, или како су се провели у граду, питају и са ким се друже на интернету, нагласила је Петровићева и додала да је водич "Безбедно на интернету" написала како би помогла родитељима да постану упућенији у интернет и живот своје деце.

"Водич је најпотребнији родитељима који се никад нису запитали шта њихова деца раде на интернету зато што нису толико свесни проблема који могу да постоје", објаснила је Петровићева.

Према њеним речима, немали број људи суочавајући се са интернетом осећа да је некомпетентно јер се не сналазе са рачунарима, па и не користе интернет.

"Основна идеја приликом писања водича била је да покушам да развејем неке страхове, првенствено да је интернет баук и да требате бити интернет маг да би могли да будете добар родитељ некоме ко одраста у дигиталној ери", истакла је она.

Осим што у водичу упознаје родитеље са неким основним "тајнама" интернета, Петровић саветује родитеље и на шта да упозоравају своју децу приликом боравка у виртуелном свету.

Деца не би смела да остављају превише информација о себи на разним веб странама, треба да избегавају комуникацију са особама које их вређају и малтретирају, као и да избегавају коришћење провокативних имена која привлаче насилнике.

Да не би дошло до крађе идентитета која подразумева да је неко сазнао шифру профила на друштвеној мрежу и потом постављао лажне информације о детету, родитељима тј. деци се саветује да воде рачуна о приватности и избегавају шифре које се могу лако погодити као што је датум рођења.

Један од савета је, казала је Петровићева, и да родитељи воде рачуна када постављају слике своје деце на интерент, јер врло често могу привући пажњу педофила и да у том случају ограниче коме ће оне бити видљиве.

Неопходно је да родитељи буду део живота своје деце, да их уче лепим манирима који више не важе само у реалном животу, него и на интернету, да уче да имају позитиван однос према себи, јер је то најбоља основа за изградњу стабилне личности која неће дозволити да неко манипулише њоме, нагласила је она.

Бити данас добар родитељ значи бити родитељ који је спреман да непрестано учи о себи и о свом детету, рекла је Петровићева и закључила да решење није у потпуној забрани коришћења интернета већ у упознавању виртуелних навика своје деце.