Законодавни одбор: У Закону о информисању ништа неуставно

БЕОГРАД - Законодавни одбор Скупштине Србије оценио је данас да су неосноване све иницијативе о оцени уставности појединих одредби Закона о јавном информисању.

"Иницијативе које су поднете су неосноване и Одбор је утврдио да је Закон у складу са Уставом, као и да нису повређене одредбе релевантних међународних докумената, нити постојеће легислативе", рекао је председник Одбора Влатко Ратковић новинарима у парламенту.

Он је најавио да ће одговор на предлог и иницијативе о оцени уставности тог закона Уставном суду Србије бити прослеђен сутра.

Уставни суд је почетком октобра одлучио да затражи одговор парламента на предлог и иницијативе за оцену уставности Закона о јавном информисању и сагласности тог Закона са потврђеним међународним договорима и дао рок од 30 дана за достављање одговора.

Предлог за оцену уставности и сагласност са међународним уговорима неколико одредби измена и допуна Закона о јавном информисању поднео је заштитник грађана Саша Јанковић, а Суд је примио и иницијативе једног грађанина и једне београдске фирме.

Од права својине до новчаних казни

У иницијативама и предлогу заштитника грађана оспорене су одредбе које се односе на остваривање слободе медија и права на својину, забрану делатности, као и на пренос и располагања права на јавно гласило, вођење и упис у регистар јавних гласила и новчане казне.

Заштитник грађана оспорио је одредбу Закона којом је предвиђено да јавно гласило може основати домаће правно лице, сматрајући да је то несагласно са Уставом, Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода и Међународним пактом о грађанским и политичким правима.

Предлагач сматра да се на начин како је то прописано овом одредбом ускраћује право свим физичким лицима - домаћим и страним, као и страним правним лицима да буду оснивачи јавних гласила.

Оспорава се и одредба којом је предвиђено да се јавно гласило уписује у Регистар јавних гласила, што може, у зависности од услова и поступка уписа, бити посредно ограничење слободе медија.

Има ли оснивач јавног гласила право да гласило пренесе другом лицу?

Предлагач и иницијатори сматрају да су неуставне и одредбе којима се прописује да оснивач јавног гласила не може пренети, нити на други начин располагати правом на јавно гласило или правом на издавање јавног гласила, а да је уговор о таквом преносу или располагању ништаван.

Оспорене су и одредбе којима је прописана обавеза јавног тужиоца да у случају повреде забране издавања јавног гласила под истим или сличним именом, или издавања јавног гласила које није уписано у регистар, без одлагања покрене поступка за привредни преступ.

Ту су и одредбе којима је прописано да Регистар јавних гласила води организација надлежна за вођење регистара привредних субјеката, а да министар надлежан за послове јавног информисања ближе уређује начин вођења тог регистра.

Међу оспораваним нормама су и оне којима су повећани минимуми и максимуми новчаних казни које се могу изрећи за прекршаје прописане Законом о јавном информисању.