Времеплов: Ранковић "срушен" на Брионском пленуму

На данашњи дан 1966. године одржан је Брионски пленум Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су, на основу монтираних оптужби, из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као одговорни за рад Службе државне безбедности, оптужени су за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову, а оштро је осуђена Служба безбедности, због наводног штетног деловања на развој самоуправног система.

Данас је четвртак, 1. јул, 182. дан 2010. До краја године има 183 дана.

1535. - Отпочело је суђење сер Томасу Мору за издају. Мор је заузимао разне државничке положаје, а у периоду 1529-1532. био је лорд-канцелар краља Хенрија VIII. Пошто није одобравао реформацију и одбијао да призна краља за црквеног поглавара, на монтираном процесу проглашен је за издајника и погубљен. Католичка црква га је прогласила свецем.

1569. - Створена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.

1646. - Рођен је Готфрид Вилхелм Лајбниц, немачки филозоф и математичар. У филозофији је настојао да помири материјализам и спиритуализам, а најпознатије му је учење о монадама. У логику је увео принцип довољног разлога, а такође и логички рачун, тј. егзактни математички поступак. У математику је ушао као творац интегралног и диференцијалног рачуна истовремено с Њутном и независно од њега, а у историју природних наука као антиципатор многих касније прихваћених идеја (значај фосила, закон одржања силе и др.).

1788. - Рођен је Жан Виктор Понсле, француски математичар, инжењер и физичар који се бавио геометријом и примењеном математиком. Заслужан је за стварање пројективне геометрије као самосталне геометријске дисциплине. Конструисао је и водну турбину ("Понслеов точак").

1796. - У Цетињу је, на иницијативу владике црногорског Петра I Петровића Његоша, одржана скупштина старешина Црне Горе који су, под заклетвом, усвојили одлуку да ће "сви против општег христијанског непријатеља поћ" и војевати за слободу, отаџбину, жене и децу. Био је то први документ у којем је у Црној Гори свест о потреби одбране отаџбине подигнута на степен правне обавезе.

1804. - Рођена је француска књижевница Жорж Санд (George) претеча феминизма, ауторка сентименталних, социјалних и сеоских романа и прича ("Индијана", "Лелија", "Ђавоља бара", "Мајстори трубачи", "Повест мог живота"). Оставила је и обимну преписку и мемоаре.

1835. - У Пешти је штампан први број "Сербског народног листа", илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник "Летописа" Матице српске - Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.

1839. - Умро је турски султан Махмуд II, последњи владар из династије Османа Освајача. На власт је дошао 1808. и покушао да реформама заустави пропадање османског царства. Спровео је реформе у војсци по европском узору и укинуо јаничаре. Србији је признао проширену аутономију (хатишериф из 1830. године).

1860. - Умро је амерички индустријалац Чарлс Гудјер (Charles Goodyear) који је 1839. открио процес вулканизације каучука што је допринело брзом развоју индустрије гуме, посебно производњи аутомобилских гума.

1862. - Амерички конгрес први пут је обезаконио полигамију.

1863. - Почела је чувена битка код Гетисбурга у америчком грађанском рату, битка која је обележена победом Севера.

1867. - Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Бранзвик прогласиле су федералну унију Канада, која је "Северно-америчким законом" британског Парламента добила статус доминиона.

1872. - Рођен је француски инжењер и пилот Луј Блерио (Лоуис Блериот), утемељивач француске авио-индустрије. Први је авионом прелетео канал Ламанш 1909. године.

1874. - У САД-у је забележен први случај киднаповања. Киднаперима четворогодишњег Чарлса Роса исплаћено је 20.000 долара.

1876. - Умро је руски револуционар, анархист Михаил Александрович Бакуњин. Због ширења либералних идеја, руски Сенат га је 1844. лишио племићке титуле и осудио на робију у Сибиру одакле је успео да побегне у западну Европу где је наставио револуционарне активности.

1881. - Обављен је први међународни телефонски разговор.

1887. - Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.

1904. - Отворене су треће модерне Олимпијске игре у Сент Луису.

1921. - Први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (BCG).

1934. - Алкатраз је постао федерални затвор.

1934. - Урађен је први рендгенски снимак целог тела.

1942. - Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију руску црноморску луку на полуострву Крим.

1946. - САД су извршиле пробу атомске бомбе на атолу Бикини у Пацифику.

1960. - Гана је постала независна република и истога дана прокламовала је Устав по коме је председник Републике уједно и председник владе и врховни командант оружаних сила.

1961. - Рођен је амерички атлетичар Карл Луис (Carl Lewis) један од најуспешнијих спортиста 20. века. На Олимпијским играма 1984. освојио је четири златне медаље.

1974. - Умро је аргентински генерал и политичар Хуан Доминго Перон (Juan), оснивач Перонистичког покрета. Као председник Аргентине (1946-55 и 1973-74) владао је аутократски, ослањајући се на војску, радничке синдикате и изузетну популарност супруге Еве, која га је заменила на месту председника.

1990. - На референдуму у Србији изгласано је доношење новог устава и расписивање вишестраначких избора. На референдум је изашло 75,2 одсто бирача, од којих је 96,8 одсто гласало за.

1991. - На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.

1994. - Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат (Yasser) вратио се у Палестину, после 27-годишњег избеглиштва.

1997. - Хонг Конг је, после 150 година под енглеском управом, враћен Кини, као њен специјални административни регион.

1999. - Умро је јужнородезијски политичар Џошуа Нкомо (Joshua) борац против расистичке владавине белаца у Јужној Родезији (Зимбабве) и лидер покрета за независност (1950-70). Са Робертом Мугабеом формирао је Патриотски фронт.

2000. - После састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-15. јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању породица које су због рата биле раздвојене скоро пола века.

2000. - Пуштен је у саобраћај најдужи мост на свету који је повезао Шведску и Данску.

2001. - У Ацеху у Индонезији, нађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Ацеха, у том месту је од средине 1970-их година убијено преко 870 људи.

2002. - У Хагу је формално означен почетак рада Сталног међународног суда за ратне злочине, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ.

2003. - САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока потписале са Вашингтоном билатерални споразум о неизручивању држављана САД Међународном кривичном суду у Хагу.

2004. - Умро је амерички глумац Марлон Брандо, један од најутицајних глумаца своје генерације и добитник Оскара за улоге у филмовима "Кум" и "На доковима Њујорка".