Времеплов: Преминуо Гете

На данашњи дан 1832.године умро је немачки писац Јохан Волфганг Гете, једно од највећих имена светске књижевности. Неколико година после завршених студија права у Стазбуру преселио се у Вајмар, где је 28 година био управник позоришта. Поред литературе, у којој се наметнуо као обновитељ лирике, драме, епа и романа, интензивно се бавио филозофијом, природним наукама, сликарством и државничким пословима у Вајмару. Србе је задужио писањем о српској народној поезији, којом се одушевљавао, и преводом више српских народних песама, укључујући "Хасанагиницу". Оставио је једну од највећих и најзанимљивијих збирки писама у историји књижевности. Дела: романи "Фауст", "Вилхелм Мајстер", "Вертер", "Избор по сродности", драме "Гец од Бирлинхема", "Егмонт", "Ифигенија на Тавриди", "Торквато Тасо", трагедије "Клавихо", "Ванбрачна кћи", еп "Херман и Доротеја", путопис "Путовање по Италији", аутобиографско дело "Из мог живота", поезија "Маријенбадска елегија", "Римске елегије","Западно-источни диван", епиграми "Ксеније", оптичко дело "Теорија боја".

Данас је понедељак, 22. март. До краја године има 284 дана.

1312. - Ватикан је распустио монашки витешки ред Темплара, основан у Палестини 1118.године ради заштите поклоника Христовог гроба.

1599. - Рођен је фламански сликар Антон Ван Дајк, истакнути представник фламанске сликарске школе, на којег је снажно утицао Паул Рубенс, у чијем је атељеу у младости радио. Потом је отишао у Италију, па у Француску, а у Лондон је дошао 1632. и постао дворски сликар краља Чарлса Првог и портретиста енглеског високог друштва. Његове религиозне композиције осредње су вредности, али се прославио портретима, које одликује племенитост израза, суптилност палете и озбиљна психолошка анализа.

1687. - Умро је француски композитор, виолиниста, диригент, певач, глумац, сценограф и плесач италијанског порекла Жан Батист Лили, творац класичне француске опере, с балетима, хоровима, аријама и сценским ефектима. Био је господар париског музичког живота, необична личност изузетног талента, чврсте воље, тиранске природе и далекосежног утицаја на развој музике своје друге отаџбине. У сарадњи с комедиографом Жаном Молијером створио је нову драмско-музичку врсту - comedie ballet - комедију с певањем и плесом. Приписује му се прва употреба палице за дириговање. Док је почетком 1687. дириговао "Тe Deum" за опоравак болесног краља Луја Четрнаестог, озледио се дугим диригентским штапом и рана се претворила у смртоносну гангрену. Дела: опере "Тезеј", "Персеј", "Кадмис и Хермиона", "Алсеста", "Психа", "Амадис од Галије", "Асмида", Асис и Галатеја", "Прозефина", "Фетон", комедије-балети "Женидба на силу", Жорж Дандин", "Господин од Пурсоњака", "Грађанин-племић", црквене композиције "Те Деум", "De profundis", "Мизерере".

1794. - Конгрес САД усвојио је закон којим је америчким бродовима забрањен превоз црних робова из Африке у Америку.

1797. - Рођен је пруски краљ и немачки цар Вилхелм Први Фридрих Лудвиг, који је помагао канцелару Оту фон Бизмарку да "крвљу и гвожђем" уједини Немачку. На пруском престолу био је од 1861, а 1871. постао је први цар Немачког царства. Током његове владавине Немци су Данској отели покрајине Шлезвиг и Холштајн у рату 1864. поразили Аустрију 1866. а у Француско-пруском рату 1871. отргли Алзас и Лорену од Француске. Издао је 1879. "Lex specialis", којим је социјалистички покрет у Немачкој стављен ван закона.

1848. - Побуњена Венеција прогласила је независност од Аустрије.

1895. - Пионири филма браћа Огист и Луј Лимијер у Паризу су први пут демонстрирали покретне слике, употребивши целулоидну траку.

1910. - Рођен је енглески писац Николас Џон Тарни Монсара, најпознатији по роману "Сурово море", живој слици збивања на малом броду у време рата. Остала дела: романи "Мисли на сутра", "На први поглед", "Прича о Естер Костело", "Племе које је изгубило вођу", "Смит и Џонс".

1913. - Рођен је амерички глумац српског порекла Младен Секуловић, познат као Карл Малден, који се прославио у филмовима Елије Казана, с којим је сарађивао и у позоришту. Његово карактеристично лице омогућило му је да игра веома различите улоге, од свештеника до гангстерског шефа, од рогоње до генерала. Филмови: "Бумеранг", "Трамвај звани жеља" (Оскар), "Пољубац смрти", "Једнооки Џек", "Патон", "Синсинати Кид", "Невада Смит", "Сутон".

1917. - САД су, после победе Фебруарске револуције у Русији, прве признале привремену владу Александра Керенског.

1919. - Прва међународна авионска линија успостављена је између Париза и Брисела.

1933. - Рођен је ирански државник Аболхасан Бани Садр, који је 1980. изабран за првог председника Ирана, после збацивања шаха Резе Пахлавија у исламској револуцији. Због неслагања с политиком иранских верских вођа, 17 месеци пошто је постао шеф државе принуђен је да оде у избеглиштво у Француску.

1945. - Египат, Ирак, Јордан, Либан и Сирија су у Каиру основали Арапску лигу.

1979. - Британског амбасадора у Холандији Ричарда Сајкса у Хагу су убили ирски терористи.

1983. - Хаим Херцог изабран је за председника Израела.

2000. - Немачка је потврдила закон о обештећењу за присилни рад током нацистичке ере, игноришући жалбе преживелих да је понуђена надокнада прениска.

2004. - Духовни вођа и оснивач терористичке палестинске организације Хамас, шеик Ахмед Јасин, убијен је у граду Гази у близини своје куће ракетама испаљеним из израелских борбених хеликоптера на возило којим се враћао из џамије.

2006. - Баскијска сепаратистичко-терористичка организација ЕТА прогласила је трајни прекид терористичких дејстава у настојању да политичким средствима постигне независност шпанске Баскије. Од 1968. године, у Шпанији, припадници ЕТА-е убили су 850 људи.

2007. - У два напада коалиционих снага предвођених НАТО-ом убијено је најмање 69 талибана на југу Авганистана у области Гиришк, у провинцији Хелманд, познатој по великој производњи опијата.

2007. - Више од 70 особа је погинуло од последица серије експлозија у војном депоу на километар од центра Мапута, престонице Мозамбика а више од 300 особа је рањено. Реч је трећем и најгорем инциденту у том војном депоу од 1985.

2007. - Започели су оружани сукоби у Киншаси у Конгу, у којима је страдало више стотина људи током вишедневних борби између режимских снага и следбеника пораженог председничког кандидата Жан-Пјера Бембе, пошто су Бембине снаге одбиле да изврше владину наредбу о разоружању.