10. мај - Св. Ап. Симон Зилот; преп. Исидора (оданије Васкрса)
Дезидерије, Жељко, Вилим
2. Реџеб 1433.
2. Сиван 5772.
Времеплов: Потписан Карловачки мир
НОВИ САД -
На данашњи дан 1699. године потписан је Карловачки мир, којим је након 16 година војевања окончан Велики бечки рат (1683-1699). Миром који су у Сремским Карловцима са Османским царством склопиле Аустрија, Русија, Пољска и Венеција, Турци су изгубили Угарску, Славонију, Лику и Банију, задржавши северно од Саве и Дунава само Банат и део Срема до Митровице. Венеција је добила делове Далмације (залеђе) Боку Которску до Рисна и Мореју (Пелопонез).
Данас је четвртак, 26. јануар, 26. дан 2012. До краја године има 340 дана.
1500. - Шпански морепловац Висенте Јанес Пинсон открио је Бразил.
1788. - Британски бродови с првим насељеницима из Енглеске, укључујући групу затвореника, упловили су у залив Ботани Беј у Аустралији где су основали колонију.
1823. - Умро је енглески лекар Едвард Џенер, проналазач вакцине против богиња. Уочио је да људи заражени крављим богињама не добијају велике богиње ни у време епидемија и после две деценије рада 1796. развио је вакцину, која је убрзо у целом свету прихваћена као поуздана заштита од смртоносних богиња.
1827. - Перу је окончао унију с Колумбијом и прогласио је независност.
1841. - Проглашен је британски суверенитет над Хонгконгом, шест дана пошто је Кина принуђена да га уступи Великој Британији. Званично британско колонијално име Хонгконга било је Викторија.
1870. - Рођен је Кирило Савић, шеф катедре за железнице и путеве Техничког факултета у Београду, пројектант, градитељ, научник. Одлучујуће је утицао на систем развоја железничке мреже Србије (и Југославије) у међуратном периоду. Технички факултет завршио је у Београду 1892. а потом се усавршавао у Берлину и широм Русије. Као резервни официр, инжењеријски капетан, учествовао је у балканским ратовима 1912/1913. Његово огромно искуство грађевинског стручњака било је веома драгоцено српској војсци током И светског рата. Формирао је школу која је постала расадник врсних инжењера, његови уџбеници и данас, 50 година од издавања важе као непревазиђени, што је права реткост у техничким наукама. Као гест признања овом великану српске науке Железнички институт променио је своје име 1969. у Научно-истраживачки Институт "Кирило Савић".
1880. - Рођен је амерички генерал Даглас Макартур. У Другом светском рату био је командант америчких трупа на Далеком истоку и у име САД у септембру 1945. био је сапотписник капитулације Јапана. Потом је постављен за команданта савезничких снага у тој земљи а на почетку рата у Кореји командовао је снагама УН, али је смењен у априлу 1951. због намере да рат пренесе на територију Кине.
1885. - Судански устаници Мухамеда Ахмеда Абдуле, који се прогласио махдијем (вођа ислама), потукли су Британце, заузели Картум, погубили енглеског генерала Чарлса Гордона и основали самосталну државу. Тек 1898. британско-египатска војска генерала Хорејша Киченера победила је суданске снаге. Судан је био под влашћу Лондона до 1. јануара 1956.
1891. - Умро је немачки инжењер Николаус Аугуст Ото, који је 1861. направио први бензински мотор, а 1876. изумео је четворотактни мотор са унутрашњим сагоревањем, познат као "Ото мотор".
1905. - Код Преторије у Јужној Африци откривен је "Калинан", највећи дијамант у свету, тежак 3.106 карата.
1918. - Рођен је румунски диктатор Николае Чаушеску, који је преузео власт 1965. поставши генерални секретар владајуће КП Румуније. Учврстио се 1967. кад је изабран за председника Државног савета, а 1975. постао је председник Румуније и убрзо је изградио снажан култ личности, ослањајући се изразито на политичку полицију. После децембарске побуне грађана 1989. којој се убрзо придружила војска, збачен је с власти и 25. децембра је, после тајног суђења, стрељан са супругом Еленом.
1924. - У Совјетском Савезу је други Свесавезни конгрес Совјета одлучио да Лењиново тело буде очувано балсамовањем. Такође је одлучено да у његову част негдашња престоница царске Русије Петроград (до 1914. Санкт Петербург) буде преименован у Лењинград.
1925. - Рођен је амерички глумац и режисер Пол Њумен. Снимио је 60-ак филмова, међу којима су и чувена остварења "Мачка на усијаном лименом крову", "Буч Касиди и Санденс Кид", "Жаока". Девет пута је био номинован за Оскара, а добио га је 1986. за главну мушку улогу у филму "Боја новца". Друге улоге: "Дуго топло лето", "Слатка птица младости", "Насиље", "Судија за вешање", "Паклени торањ", "Бафало Бил и Индијанци", режија - "Рејчел, Рејчел", "Утицај гама зрака на сабласне невене".
1927. - Рођен је српски глумац Живојин Жика Миленковић. Позоришну каријеру започео је у родном Нишу, а наставио је у Београдском драмском позоришту, у којем је радио до пензионисања. Играо је у преко 150 позоришних представа, око 30 филмова и више од 300 телевизијских емисија.
1934. - Потписан је десетогодишњи немачко-пољски Пакт о ненападању, прекршен 1. септембра 1939. нападом нацистичке Немачке на Пољску, чиме је отпочео Други светски рат.
1935. - Изашао је први број НИН-а. Након 26 бројева "Недељне информативне новине" су забрањене, септембра 1935. обновљени НИН појавио се јануара 1951. и поступно је постао угледан и респектабилан магазин, нека врста синонима за озбиљну недељну штампу код Срба.
1942. - Искрцавањем у Северну Ирску, први амерички војници у Другом светском рату, стигли су у Европу. Једини отворени фронт тада у Европи био је - Источни, уз делатност неколицине покрета отпора, од којих је најјачи био у Југославији. Трупе САД укључиле су се директно у борбена дејства, на европском континенту, 1943. нападом на Италију, тј. Сицилију.
1947. - У авионској несрећи у Данској погинуо је шведски престолонаследник Густав Адолф, иза којег је остало петоро деце, укључујући садашњег краља Шведске Карла XВИ Густава.
1950. - Индија је проглашена републиком у оквиру Британског комонвелта.
1965. - Хинду је постао званични језик Индије, што је изазвало немире на југу земље где се он мање користи, па је влада Индије у фебруару 1965. одлучила да у званичној употреби остане и енглески.
1972. - После експлозије подметнуте бомбе, изнад Србске Каменице у Чешкој, пао је авион ЈАТ-а типа ДЦ-9, који је летео на линији Копенхаген-Београд. У том терористичком акту, за који су окривљени хрватски терористи - усташе, погинуло је 28 путника и чланова посаде, а пад са 10.160 метара преживела је, чудом, стјуардеса Весна Вуловић.
1973. - Умро је амерички филмски глумац румунског порекла Едвард Робинсон, који се прославио улогама гангстера у криминалистичким филмовима, али је испољио и таленат комичара. Филмови: "Мали Цезар", "Тигрова чељуст", "Кид Калабед", "Неочекивани др Глитербауз", "Читав град прича", "Двострука одштета", "Жена на прозору", "Рт Ларго", "Насиље", "Зелено сунце".
1977. - Југославија и Шпанија закључиле су Споразум о успостављању дипломатских односа и отварању дипломатских мисија у Мадриду и Београду на нивоу амбасада.
1993. - Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 802 којом је осуђен напад Хрватске на Републику Српску Крајину, и захтевано је повлачење хрватских снага са заузетих делова територије под заштитом Унпрофора, а Србима је наложено да врате тешко наоружање под контролу снага УН.
1994. - Румунија је постала прва бивша чланица Варшавског уговора с којом је НАТО потписао документ "Партнерство за мир".
1996. - Сенат САД одобрио је споразум СТАРТ-2 о смањивању броја америчких и руских стратешких нуклеарних ракета.
2000. - Више од годину дана пошто је ДНК тест указао на могућност да је некадашњи председник САД Томас Џеферсон имао сина с његовом црном робињом Сели Хемингс, Џеферсонова фондација је признала да је он био отац једног, а можда и свих шесторо њене деце.
2001. - Земљотрес у западној индијској држави Гуџарат усмртио је најмање 18.000 људи.
2003. - Америчка тенисерка чешког порекла Мартина Навратилова (46) освојила је са индијским тенисером Леандером Паесом титулу на отвореном првенству Аустралије у конкуренцији мешовитих парова, поставши најстарији тенисер који је освојио један грен слем турнир.
2004. - Умро је српски глумац Михајло Паскаљевић "Бата", који је широку популарност стекао низом улога у хумористичким телевизијским серијама и у филмским комедијама попут "Сумњивог лица", "Дилижансе снова" и филма "Силом отац". Упечатљиве креације у позоришту остварио је као капетан Јеротије у "Сумњивом лицу" Бранислава Нушића и Естрагон у драми "Чекајући Годоа" Семјуела Бекета.
2008. - Умро је Жорж Хабаш, оснивач (1967.) и дугогодишњи вођа палестинске марксистичке организације Народни фронт за ослобођење Палестине (ПФЛП). Рођен је у Лоду, на данашњој територији Израела, у породици православних Палестинаца. Постао је избеглица 1948. Завршио је медицину на Америчком универзитету у Бејруту и био један од оснивача Арапског националног покрета раних педесетих. Читавог живота противио се преговорима с Израелом, и дистанцирао се од Јасера Арафата, када је он септембра 1993. потписао привремени мировни споразум с Израелом. Хабаш је преживео неколико атентата, али је остао делимично парализован.
подели вест са пријатељима:
Lat
Hu





Радио и ТВ уживо

