10. мај - Св. Ап. Симон Зилот; преп. Исидора (оданије Васкрса)
Дезидерије, Жељко, Вилим
2. Реџеб 1433.
2. Сиван 5772.
Веритас: Убице из Бјеловара још на слободи
БЕОГРАД - Документационо-информативни центар Веритас данас је, уочи годишњице напада хрватског Збора народне гарде (ЗНГ) на касарну ЈНА у Бјеловару, саопштио да још нису кажњени кривци за убиства припадника ЈНА у тој касарни.
Припадници хрватског Збора народне гарде су, како је наведено, 29. септембра 1991. године након вишедневне блокаде напали касарну ЈНА у Бјеловару у којој је била стационирана 265. моторизована бригада ЈНА у чијем су саставу били и тек пристигли регрути.
У саопштењу је наведено да је командант касарне Рајко Ковачевић због изостанка помоћи више команде ЈНА и немогућности за успешну одбрану наредио предају, а да су припадници ЗНГ након уласка у касарну убили њега и његове заменике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића.
"По уласку у касарну, Јуре Шимић, у својству председника Кризног штаба Бјеловара, наредио је да се заробљени војници и старешине скину до појаса, а потом је из строја извео команданта Ковачевића и његове помоћнике" и убио их.
"Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну у којој су изложени лешеви убијених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима", саопштио је Веритас.
У саопштењу је наведено и да су шесторицу заробљених припадника ЈНА, међу којима су била и двојица Хрвата, 3. октобра 1991. из полицијске станице у Бјеловару извели "униформисани људи са фантомкама на глави" и стрељали.
Један припадник бјеловарске полиције је 2007. у Вараждину због тог злочина неправоснажно осуђен на четири године, а тројица на по три године затвора.
Веритас је подсетио и да је "док је трајала борба за (бјеловарску) касарну, мајор Милан Тепић, управник складишта муниције и експлозива у шуми Брденик" код Бјеловара дигао у ваздух то складиште да би спречио његову предају.
У експлозији су погинули он и седам војника од којих је идентификован само Стојадин Мирковић из Крагујевца.
Председништво СФРЈ је крајем 1991. прогласило мајора Тепића за народног хероја, а војник Мирковић је посмртно одликован Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена.
подели вест са пријатељима:
Lat
Hu





Радио и ТВ уживо


i Jovanovića jer sam služio u toj kasarnoj '86.
Puk. Kovačević u namjeri da spasi ostale vojnike platio glavom.
Оставите коментар