Усвојени закони о жиговима и стечају

БЕОГРАД - Скупштина Србије усвојила је данас Закон о жиговима који уређује начин стицања и заштиту права на знак који у промету служи за разликовање робе, односно услуга.

Такође, парламент је усвојио и Закон о стечају који ће омогућити аутоматско увођење стечаја за фирме чији су рачуни преко три године у блокади као и могућност да дужник може да покрене стечај због презадужености.

Жигом се не сматрају печат, штамбиљ и службени знак за обележавање драгоцених метала.

Како је утврђено, жигом се штити знак који се може графички представити, а знак се може састојати од речи, слогана, слова, бројева, слика, цртежа, распореда боја, тродимензионалних облика, комбинација тих знакова, као и од музичких фраза приказаних нотним писмом.

Страна физичка и правна лица у погледу заштите знака жигом у Србији уживају иста права као и домаћа физичка и правна лица ако то произлази из међународних уговора или из начела узајамности.

Носилац жига може поднети захтев за међународно регистровање жига, а утврђено је вођење Регистра жигова.

Носилац жига има искључиво право да знак заштићен жигом користи за обележавање робе, односно услуга на које се тај знак односи и има право да другима забрани да га неовлашћено користе.

Жиг траје десет година, с тим што се његово важење може продужавати неограничено.

Утврђено је да носилац жига може уговором о лиценци уступити право коришћења жига, а повредом жига сматра се свако неовлашћено коришћење заштићеног знака.

Новчане казне за повреду закона крећу се од 10.000 до три милиона динара. Жигови који важе на дан ступања на снагу закона остају и даље на снази и на њих ће се примењивати одредбе овог закона.

Закон о жиговима ступиће на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику".

Скупштина је усвојила и Закон о заштити топографија интегрисаних кола чиме Србија усклађује своје законодавство са међународним стандардима у тој области, које су прописале Светска трговинска организација и Европска унија.

Усвојен је и Закон о правној заштити индустријског дизајна који уређује начин стицања и заштиту права на спољашњи изглед индустријског или занатског производа који подразумева укупан визуелни утисак који производ оставља на информисаног потрошача или корисника.

Индустријски дизајн је тродимензионални или дводимензионални изглед целог производа или његовог дела, одређен његовим визуелним карактеристикама, посебно линијама, контурама, бојама, обликом, текстуром или материјалима од којих је сачињен, или којима је украшен, као и њиховом комбинацијом.

Право на заштиту индустријског дизајна припада аутору или његовом правном следбенику, односно послодавцу, стиче се уписом у Регистар индустријског дизајна и траје 25 година.

Примена Прелазног трговинског споразума захтева потпуну хармонизацију Закона о правној заштити индустријског дизајна са упутствима и уредбама ЕУ које се односе на индустријски дизајн.

Закон о стечају 

Новина у закону је и стечај са унапред припремљеним планом реорганизације.

Према ранијим наводима предлагача, новина у закону требало би да реши и стални проблем повећања броја предузећа која су у блокади више од 30 дана увођењем аутоматског механизма покретања стечаја.

Законом се уређују услови и начин покретања и спровођења стечаја над правним лицима. Стечај се спроводи банкротством или реорганизацијом.

У закону је наведено да је циљ стечаја најповољније колективно намирење стечајних поверилаца остваривањем највеће могуће вредности стечајног дужника, односно његове имовине.

Стечајни поступак се отвара када се утврди постојање најмање једног стечајног разлога.

Разлози за стечај су трајнија неспособност плаћања, претећа неспособност плаћања, презадуженост, непоступање по усвојеном плану реорганизације и ако је план реорганизације издејствован на преварен или незаконит начин.

Трајнија неспособност плаћања постоји ако стечајни дужник не може да одговори својим новчаним обавезама у року од 45 дана од дана доспелости обавезе или потпуно обустави сва плаћања у непрекидном трајању од 30 дана.

Законом је утврђено да стечајни управник води послове и заступа стечајног дужника. Стечајног управника именује стечајни судија решењем о отварању стечајног поступка.

Избор стечајног управника врши се методом случајног одабира са листе активних стечајних управника за подручје надлежног суда, коју суду доставља организација надлежна за вођење именика стечајних управника.

Изузетно, избор стечајног управника може се вршити одабиром са листе активних стечајних управника за територију Републике Србије ако делатност стечајног дужника, сложеност случаја или потреба за специфичним искуством стечајног управника то захтева.

Утврђено је и да Скупштину поверилаца чине сви стечајни повериоци, независно од тога да ли су до дана одржавања скупштине поднели пријаву потраживања.

Скупштина поверилаца формира се најкасније на првом поверилачком рочишту.

Казне за кршење овог закона су од једне до пет година затвора и новчане од 500.000 динара до десет милиона динара.

Скупштина је данас усвојила и измене и допуне Закон о Агенцији за лиценцирање стечајних управника којима се одредбе тог закона усклађују са Законом о стечају.