УНС: Не чува се проевропска влада антиевропским законом

НОВИ САД - Проевропска влада не може да се чува доношењем једног антиевропског закона, који је уз то у супротности и са Уставом Србије, главни је закључак јавне трибине о новом закону о информисању, која је под називом "Стоп антиевропском закону о медијима", у организацији Удружења новинара Србије (УНС), одржана у Новом Саду.

Председница УНС-а Љиљана Смајловић је позвала посланике и владајуће коалиције и опозиције да гласају против најављеног предлога закона и најавила да ће се чланови тог струковног удружења наћи пред Скупштином Србије 31. августа, уколико до седнице тада дође.

"Надам се да закон неће проћи, јер се једна проевропска влада не може сачувати антиевропским актом. Већа гаранција да се влада одржи било би да призна да је погрешила и повуче текст", додала је она.

Према њеном мишљењу, уколико закон ипак прође, одговорност ће сносити највећа партија у владајућој коалицији, Демократска странка, а не Г17 плус као главни иницијатор.

"И Г17 плус схвата да је закон неодржив, па је његов лидер Млађан Динкић почео да се служи недопустивим методама како би га одбранио. Он је противнике закона оптужио по два основа: да желе повратак на 90-те године прошлог века и да су постали део миљеа одговорног за убиство Зорана Ђинђића", истакла је Смајловић.

Изменама Закона о јавном информисању драстично се повећавају новчане казне, уводи се обавеза уписа медијских организација у Регистар јавних гласила и тиме повећава контрола власти над њима, а пружа се и могућност њиховог гашења уколико направе само једну грешку.

Толиком ценом грешке се не плаћају ни у једној другој професији, наводи председница Удружења новинара Србије и додаје да све казне морају бити враћене у оквир правног система Србије.

Закон неусклађен са Уставом Србије

Професор Факултета политичких наука у Београду Раде Вељановски, иначе стручњак за медијску област, сматра да поменути предлог закона није усклађен са Уставом Србије и члановима 1, 2 и 10 Европске конвенције о људским правима.

"Надам се да закон неће проћи, али уколико се то деси сигурно ће бити нападнут пред Уставним судом. Ако и ту прође, јер и Уставни суд је Србија, у којој је све могуће, онда ће правда бити потражена пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Тако ова власт доводи Србију на својеврсан стуб срама, јер ће на тежак начин бити избламирана пред целим светом", рекао је Вељановски.

Према његовим речима с таквом констатацијом се слаже и низ домаћих и светских експерата, од Њујорка до Беча, чије мишљење је УНС затражио. Да се поједине одредбе не уклапају у Устав Републике Србије и Европску конвенцију о људским правима закључак је и правне анализе медијских стручњака из канцеларије "Цовингтон & Бурлинг".

УНС је по један примерак проследио свим политичким странкама, ОЕБС-у, амбасадорима западних земаља и водећим европским установама, које се о томе још нису јавно огласиле.

"Волео бих да знам која је то радна група писала документ, али још више по чијем налогу и ко су ти људи који желе да Србија 2009. године има закон који је потпуно супротан европским стандардима и какав више немају ни Албанија, ни Бугарска, ни Румунија нити Босна и Херцеговина", рекао је Вељановски.

Најозбиљнији тренутак у медијској сфери

Он је подсетио да у демократском свету само електронски медији раде на основу дозвола, док за штампана гласила не постоје никаква условљавања.

"Тачно је да имамо медије који раде лоше, који чак и веома грубо крше новинарске и етичке норме, али се не може на предложени начин забрањивати њихов рад. У свету су регулисана права оштећених, било да се ради о повреди људских права, приватности, права малолетника и другог. Ко је оштећен мора своју истину да потражи на суду", подсетио је медијски стручњак.

Према његовом дубоком уверењу не ради се само о жељи једног политичара (Динкић) да дисциплинује једна лист (Курир), већ о намери да политички кругови посредно контролишу медије и тиме себи олакшају посао.

"У медијима је увек било неодговорности, али паушално разговарати о томе је највећа неодговорност. Неки очигледно желе да створе такву медијску ситуацију у којој нико неће да чачка по њиховој институционалној одговорности. Ово је најозбиљнији тренутка у медијској сфери Србије после 5. октобра (2000)", закључио је Вељановски.

Према мишљењу учесника трибине, нови закон би земљу вратио у '98. годину, јер по својим одредбама личи на тадашњи рестриктивни Закон о информисању.

У расправи су учествовали и генерани секретар УНС-а Нино Брајовић, председник Друштва новинара Војводине Слободан Јаковљевић, проф. др Мирко Милетић и новинари Димитрије Боаров и Михал Рамач.