Све више младих и жена посеже за алкохолом

Четвртина популације у Србији конзумира алкохол у количини која њихово понашање може учинити ризичним по околину, а у последње време за чашицом све више посежу жене, што раније није био случај, изјавио је данас шеф дневне болнице при Институту за ментално здравље др Владан Југовић.

Према његовим речима, чак 70 одсто грађана који узимају алкохол пију га умерено и без последица, али "проблематично" пије три до пет одсто популације, међу којима је највише особа зреле доби, док у последње време жене пију све више.

Југовић тврди да у последње време нема битне промене у броју конзумената алкохола, али се, каже, обим те зависности мери према проблемима које учестало "коришћење" алкохола изазива, у којој мери и на који начин утиче на здравље и како утиче на понашање човека.

"Раније је однос између мушкараца и жена био већи. До те промене није дошло зато што мушкарци мање пију већ што жене пију све више", казао је Југовић.

"Са 13 сам попио прво пиво…"

Примећено је, наводи он, да код младих алкохолизам може да изазове промену уобичајених навика, занемаривање обавеза, вођење нездравог живота, поремећен дневни ритам, а често и прекид школовања.

Он каже да је алкохолизам код младих увек био присутан, али да је тај проблем сада видљивији, јер се о њему много више јавно говори и пише.

Југовић је рекао да млади пију јер се алкохол повезује са "уласком у свет одраслих", а у први "контакт" са алкохолом се долазе између 13. и 15. године живота са трендом да се та граница спусти на још млађи узраст.

"Тако је прво опијање примећено код младих узраста између 15. и 17 године живота“, казао је Југовић и подсетио на скорашњу анкету Института за јавно здравље Србије "Батут", која је показала да међу испитаницима у средњим школама узраста 16 година, око 40 одсто је навело да се напило бар једном, а око 15 одсто рекло је да алкохол пије редовно.

Лечење тек после дужег "зависничког стажа"

 Код старијих су, каже он, примећене и здравствене последице које су узроковане дугогодишњим конзумирањем алкохола - болести јетре, различите неурохируршке болести, поремећаји рада срца, психички поремећаји, осећај анксиозности и слично.

Зависници се могу обратити за помоћ уколико њихово понашање и здравствено стање постаје ризично, каже Југовић и препоручује да се они прво обрате лекару опште праксе, а потом саветовалишту при Институту за ментално здравље у Пауновој улици у Београду или другим установама предвиђеним за то.

Он је указао да је приметно да се за помоћ зависници обрате тек након дугогодишњег "зависничког стажа" када проблеми постају изразити и учесталији.

"Најчешће се ради о томе да им је запрећен развод, отказ на послу, а један део њих када здравствени проблеми постану доминантни... они се потом, у зависности од клиничког стања и оштећења здравља, лече у дневној болници, уколико су проблеми озбиљнији, или у диспанзеру", прецизирао је др Југовић.

Др Снежана Алцаз из Специјалне болнице за лечење болести зависности у Драјзеровој улици казала је да се само најтежи болесници лече у болници и то само уколико је установљено да би неузимање алкохола могло да створи велику апстиненцију.

Она је рекла да се остали углавном лече амбулантно наводећи да се за помоћ јављају када су већ у великим проблемима.

Алцаз је рекла да проблем чини већим и то што се алкохол одувек сматрао за "социјално прихваћену појаву" и нешто што је уобичајено, као и што се превенцији не посвећује једнака пажња као одвикавању од дувана и различитих врста дрога, који су такође штетни.