Супротни ставови Русије и САД о Косову

ХАГ -  Представник Русије је данас пред Међународним судом правде у Хагу оценио да је једнострано проглашење независности Косова у супротности са међународним правом и Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација (УН), док су заступници Сједињених Америчких Држава (САД) и Финске изнели супротан став.

Руски амбасадор у Холандији Кирил Геворгијан је изјавио да је Резолуцијом 1244 предвиђено решење коначног статуса Косова у оквиру граница Србије, до којег би се дошло споразумом две стране, а не једностраном одлуком.

Резолуцијом 1244 се одређује да су једнострана решења или она остварена употребом силе неприхватљива. Та резолуција је и даље на снази, што значи да нико није имао право да прогласи независност, рекао је Геворгијан.

Он је нагласио да се Резолуцијом 1244 штити територијални интегритет Србије и свих држава региона и спречава доношење једностраних одлука на Косову, без обзира да ли се ради о одлукама косовских Албанаца или Београда.

Иронија је да су одлуку о једностраном проглашењу независности Косова, која је у супротности са Резолуцијом 1244, усвојили привремени органи самоуправе на Косову, настали одредбама баш те резолуције, оценио је Геворгијан.

Он је изјавио и да становништво Косова никада није имало право на самоопредељење.

Заступник САД Харолд Хонђу Ко је оценио да је проглашење независности Косова у складу са међународним правом, да представља крај процеса дезинтеграције некадашње Југославије и да позитивно утиче на стабилизацију целог региона.

Према речима Хонђу Коа, Косово је држава чију су независност признале 63 земље, укључујући све бивше југословенске републике осим Србије, и која је чланица међународних финансијских институција.

Упркос тој реалности, Србија тражи повратак у прошлост, изјавио је Хонђу Ко, уз констатацију да је Београд, мада је затражио покретање поступка пред Међународним судом правде, саопштио да никада неће признати независност Косова.

На основу тога Хонђу Ко је оценио да Београд неће поштовати одлуку суда уколико је у корист Приштине.

Хонђу Ко је рекао да се у Резолуцији 1244 говори о заштити територијалног интегритета СРЈ, али искључиво у прелазном периоду, до утврђивања коначног статуса Косова, и да се у том документу не предвиђа могућност да Београд стави вето на одлуку о независности.

У резолуцији се не помиње територијални интегритет Србије, већ СРЈ, која више не постоји. Говори се о Косову у саставу СРЈ, а не Србије. Разлог је што се тада помињала могућност да Косово буде трећа република у саставу СРЈ, уз Србију и Црну Гору, рекао је Хонђу Ко.

Финска подржала легалност независности Косова

Легалност једностране декларације о независности Косова данас је пред Међународним судом правде, после САД, подржала и Финска.

Правна заступница Финске Паиви Каукоранта назвала је декларацију "политичким актом" заснованом на догађајима из прошлости.

Називајући независност Косова "чињеницом", Каукоранта је оценила да је проглашење независности увек у супротности са унутрашњим правом матичне државе.

Каукоранта је назначила да је независност Косова последица неуспеха преговора Београда и Приштине спроведних по Резолуцији 1244 Савета безбедности, уз посредовање изасланика генералног секретара УН Мартија Ахтисарија, бившег финског председника.

"Међународно право мора прихватити да историја доводи до стварања нових држава", назначила је заступница Финске.

Каукоранта је сугерисала да је право косовских Албанаца на сецесију од Србије произашло из "неспособности или одсуства воље власти у Београду да им дозволе остварење права на унутрашње самоопредељење" кроз широку аутономију и самоуправу на Косову.

Други правни заступник Финске Марти Коскениеми (Мартти Коскенниеми) подвукао је да се међународно право "не бави" проглашавањем независности.

Принцип поштовања територијалног интегритета важи само између држава, а не и за унутрашње ентитете, тврдио је Коскениеми.

Право на самоопредељење косовским Албанцима дала је репресија којој су их годинама излагале власти СРЈ и Србије, сугерисао је заступник Финске.

У данашњој расправи, која је окончана, Шпанија и Русија су оцениле да једнострана декларација о независности Косова представља кршење међународног права, а Финска и САД имале су супротан став.