Суд тражи мишљење скупштине о закону о информисању

БЕОГРАД - Уставни суд Србије одлучио је данас да од Скупштине Србије затражи мишљење о изменама и допунама Закона о информисању, поводом предлога и иницијатива за оцену уставности који су упућени том суду.

Мишљење о Закону о изменама и допунама Закона о информисању Скупштина Србије Уставном суду треба да достави у року од 30 дана од пријема дописа Уставног суда.

"По закону, Уставни суд дужан је да достави Скупштини на мишљење оспорени закон, јер је то судски поступак у коме се мора чути и друга страна за коју се тврди да је донела акт супротан са Уставом", рекла је председница Уставног суда Србије Боса Ненадић.

Председница Суда је напоменула да су подносиоци предлога и иницијатива поред оцене уставности, затражили да буде размотрена и усклађеност измена и допуна Закона о информисању са међународним уговорима и конвенцијама које обавезују Србију.

Боса Ненадић је нагласила да предмет веома сложен и значајан и додала да ће Уставни суд одмах по истеку рока за достављање мишљења Скупштине Србије покренути следећу фазу поступка, јер се ради о битном питању за остварење владавине права и демократије.

Измене и допуне Закона о јавном информисању ступиле су на снагу 8. септембра, а тим законским одредбама пооштрена је казнена политика за кршење професионалних норми и уведено неколико привредних преступа који могу довести до гашења медија.

У иницијативама и предлогу заштитника грађана оспорене су одредбе које се односе на остваривање слободе медија и права на својину, забрану делатности, као и на пренос и располагања права на јавно гласило, вођење и упис у регистар јавних гласила и новчане казне.

У иницијативама и предлогу за оцену уставности Изменама и допунама Закона о јавном информисању, које су достављене Уставном суду, оспорена је одредба којом је прописано да јавно гласило може основати само домаће правно лице.

Предлогом и иницијативама оспорене су одредбе којима се као привредни преступ третира оснивање јавног гласила под истим или сличним именом, издавање јавног гласила које није уписано у Регистар, као и повреда обавезе поштовања претпоставке невиности и о заштити малолетника.

Затражена је оцена уставности одредбе о обавези јавног тужиоца да у случају забране издавања јавног гласила под истим или сличним именом, односно које није уписано у регистар, без одлагања покрене поступак за привредни преступ и затражи привремену обуставу делатности.

Тражи се и оцена одредбе о вођењу јавног регистра и надлежностима министра задуженог за информисање, о контроли пословања јавних гласила, као и о казнама за учињене прекршаје и привредне преступе које могу износити од милион до 20 милиона динара.

Предвиђена је и забрана издавања гласила уколико није уписано у Регистар.

У образложењу предлога за оцену уставности наведено је да су прописане казне несразмерне, прекомерне и "у стању да окончају егзистенцију" јавног гласила којем прете.

Такве одредбе у супротности су са праксом Европског суда за људска права и Европском конвенцијом о људским правима и слободама према којој се мора водити рачуна да казна не спречава изражавање мишљења путем јавног гласила, или угрози његов опстанак, наведено је у предлогу за оцену уставности.

Крајем септембра, заштитник грађана Саша Јанковић поднео је предлог Уставном суду за оцену уставности неких одредби измењеног Закона о информисању.

На данашњој седници суда одлучиваће се и о уставности неких одредби Закона о избору народних посланика, изменама и допунама Закона о прекршајима, као и о 55 других уставних жалби.