Стојановић: Очекујем споразум о повлачењу тужби за геноцид

Професор међународног права Радослав Стојановић изјавио је да је међусобно оптуживање Србије и Хрватске за геноцид контрапродуктивно и беспредметно, као и да ће ове државе морати да се више ангажују у процесу помирења.

Оне ће то морати да учине "или пре него што уђу у Европску унију, а ако не тада, онда када постану чланице ЕУ", упозорио професор Стојановић у разговору за "Данас" и инсистира на повлачењу тужби за геноцид.

Злочини почињени у Хрватској нису оних размера као у Сребреници и геноцида у тој земљи није било, исткао је он.

"Једина функција контратужбе Србије била би уколико би Хрватска због тога повукла своју тужбу. Против сам подношења контратужбе јер сматрам да није било геноцида ни с једне ни с друге стране и уверен сам да ће Међународни суд правде одбацити хрватску тужбу, ако је Загреб претходно не повуче", рекао је Стојановић.

"Злочини који су у Хрватској чињени за време рата деведесетих не могу да буду квалификовани као геноцид, те према томе и наша контратужба губи смисао. Једина функција може да буде да обе стране одустану од тужби", рекао је саговорник "Данаса".

Према Стојановићевим сазнањима, прилично је реално да до повлачења тужби заиста и дође. Он истиче да су званичници у Загребу били заинтересовани за тај потез, али да је било неопходно задовољити хрватско јавно мњење.

Стојановић очекује да дође до споразума о повлачењу тужби и да би он требало да садржи наставак разговора о помирењу две државе.

"Ако дође до повлачења хрватске тужбе, онда то треба учинити због тога, и то се мора експлицитно нагласити, што није било геноцида. Ако се повуче због развоја добрих односа са Србијом, а остане у ваздуху да је Србија за време рата у Хрватској починила геноцид, онда остаје терет за будуће односе", рекао је Стојановић и нагласио да повлачење тужбе треба да буде образложено тиме да није било геноцида.

Он је подсетио да је у босанској тужби за геноцид квалификовано речено да етничко чишћење није геноцид.

"Злочини у Хрватској нису таквих размера као што је био злочин у Сребреници. Тамо је највећи злочин почињен у Овчари где је било 200 жртава", рекао је Стојановић и подсетио да по дефиницији кривично дело геноцида подразумева физичко уништавање супстанцијалног броја припадника једне етничке групе.

"Ако је то мањи број, онда мора да постоји план за извршење геноцида, а то не постоји, тако да нема места ни за тужбу ни за контратужбу", објаснио је Стојановић.

Саговорник "Данаса" истиче да је нужно да дође до побољшања односа две државе, будући да су оне први суседи и да економски зависе једна од друге.

Према речима Радослава Стојановића, ретроспектива дешавања у НДХ током Другог светског рата, коју садржи српска контратужба, може бити само у функцији описивања стања које је отворило могућност за стварање атмосфере страха од понављања злочина и реакције становништва на такву атмосферу.