Статистика: Раст БДП, производње али и инфлације и незапослености

Инфлација у Србији је у првој половини 2010. године била 5,2 одсто, објавио је данас Републички завод за статистику (РЗС).

Цене на мало робе и услуга у јуну су у просеку остале на истом нивоу као у претходном месецу, а у односу на јун 2009. године су повећане за 6,4 одсто.

У јуну су на истом нивоу, као у мају, остали и трошкови живота, док је су од почетка године ти трошкови порасли за 3,9 процената.

Трошкови живота у јуну ове године били су 3,7 одсто већи него у истом месецу 2009. године, наводи се у саопштењу РСЗ.

Разлика између инфлације и трошкова живота, истиче РСЗ, последица је различитог утицаја раста цена појединих производа на формирање тих индекса.

Раст индустријске производње од 5,4 одсто

Индустријска производња у Србији у мају је била седам одсто већа него у истом месецу 2009. док је у поређењу са просеком 2009. године била мања за пола процента, саопштио је данас Републички завод за статистику Србије.

У периоду јануар-мај ове године индустријска производња је била 5,4 одсто већа него у истих пет месеци 2009. године.

Посматрано по секторима, у мају је код вађења руде и камена убележен раст од десет одсто на годишњем нивоу, прерађивачка индустрија је порасла 7,9 а производња и дистрибуција струје, гаса и
воде 1,8 одсто.

Подаци о индустријској производњи у мају ове у поређењу са истим месецом прошле године показују да је, гледано по наменским групама, пад забележен једино у производњи капиталиних производа, од 22,4 одсто.

Мајском расту индустријске производње највише су допринели производња основних метала, продукција хемикалија, вађење нафте и гаса, производња машина, као и целулозе и папира.

Укључујући индустријску производњу малих предузећа, која се прати на узорку, индустријска производња је у мају 2010. у односу на просек 2009. била мања 2,2 одсто код укупне индустрије а код прерађивачке индустрије већа 2,3 одсто.

Раст БДП у првом тромесечју 0,6 одсто

Раст бруто домаћег производа (БДП) Србије у првом тромесечју ове године износио је 0,6 одсто, објавио је Републички завод за статистику.

Највећи допринос стопи раста БДП од 0,6 одсто у првом кварталу имали су сектор саобраћаја, сектор финансијског посредовања и сектор прерађивачке индустрије.

Негативан допринос стопи раста БДП имали су сектор трговине, сектор грађевинарства, сектор производње електричне енергије, гаса и воде и сектор хотела и ресторана.

Према проценама Министарства финансија вредност БДП Србије у 2009. години била је 2.953 милијарде динара или 31,5 милијарди евра. У 2009. години пад БДП је био три одсто.

У првом кварталу 2010. највећи раст бруто додате вредности забележен је у сектору саобраћаја 8,6 одсто, сектору финансијског посредовања 6,3 одсто, сектору вађења руда и камена четири одсто и сектору прерађивачке индустрије два одсто.

Пад је забележен у сектору хотела и ресторана 14,1 одсто, сектору грађевинарства 12 одсто, у сектору трговине 6,8 одсто, сектору производње електричне енергије, гаса и воде 4,1 одсто и сектору
осталих услуга 0,2 одсто.

Подаци РЗС Србије о БДП се односе на Србију без Косова и Метохије.

Стопа незапослености порасла на 19,2 одсто

У Србији је у априлу ове године стопа незапослености била већа за 3,6 одсто него у априлу 2009. и износила је 19,2 одсто, саопштио је Републички завод за статистику.

Стопа запослености, која представља проценат запослених у укупном становништву старом 15 и више година, истовремено је смањена за 3,5 одсто и износила је 38,1 одсто, показује Анкета о радној снази, коју је РЗС у априли спровео у 7.000 домаћинставау Србији.

Анкетирано је укупно 20.616 особа, а за 18.069 њих прикупљени су подаци о радној активности, наводи се у саопштењу.

Како је прецизирано, стопа незапослености, која представља учешће незапослених у укупном броју активних становника (запослени и незапослени), у централној Србији у априлу је износила 20,6 одсто, у Војводини 20,9 одсто, а у Београду 14 процената.

Укупна стопа незапослености жена у Србији у априлу била је 20,1 одсто, а мушкараца 18,6 одсто, док је истовремено стопа запослености за мушкарце износила 45,5 одсто, а за жене 31,4 процената.

Највећа стопа запослености у априлу измерена је у Београду и износила је 39,6 одсто, затим у централној Србији 38,9 одсто, а најмања је била у Војводини и износила је 35,4 одсто.

Из РЗС наводе да је стопа неформалне запослености, која представља проценат особа која раде "на црно" у укупном броју запослених, у априлу ове године била 2,4 одсто мања него у априлу прошле године и износила је 19,8 одсто.

Радну снагу, односно активно становништво, чине сва лица која раде макар један сат седмично или активно траже посао.